5.6.14

It Felt Like Love


2013.
scenario i režija: Eliza Hittman
uloge: Gina Piersanti, Giovana Salimeni, Ronen Rubinstein, Jesse Cordasco, Nick Rosen, Case Prime, Kevin Anthony Ryan

Nekim ljudima je tinejdžerski period bio raj, ali većini je bio pakao ispunjen brigama i frustracijama ove ili one, ali najviše seksualne prirode. Slaba je uteha da će oni koji su u tom periodu svog života uživali verovatno ostatak života provesti u patnji i frustraciji oko mnogo kompleksnijih problema od trenutne nejebice (ili nedojebanosti). Evo u čemu je štos: ako sada pogledate na svoje tinejdžerske muke i patnje, učiniće vam se tako slatke i trivijalne, a tada su bile ceo vaš svet. I tu ne pričam o balkanskim dilemama tipa ako kupim cigare neću imati za pivo, nego o onim koje su iste svugde, recimo: “Zašto XY iz susednog razreda / kraja / plaže neće ni da me pogleda, a ja se ubih da je / ga impresioniram?” i “Zašto svi toliko tupe o seksu, a ja nisam stigao dalje od prve baze?”
Na prvo pitanje nemam odgovor, takva je valjda sudbina mladih ljudi koji svoje vreme uglavnom provode fantazirajući, a na drugo je odgovor jednostavan, jasan i nedvosmislen: lažu. Danas imamo pornografiju na internetu, ali smo takođe bombardovani seksualnim sadržajem na svakom koraku jer se seks lepo prodaje. Nekada smo imali pornografiju u kasnim noćnim satima na televiziji, video-kasete i časopise. Pre toga smo slušali priče malo starijih. Princip je isti: nešto vidiš ili čuješ i pokušavaš da ponoviš, verujući da ćeš na taj način biti privlačniji/a, sve dok jednog dana ne odrasteš i shvatiš da je to sve sviranje kurcu i da je seksualni nagon jedna prirodna, automatska stvar i da se samo treba opustiti i sačekati. Na istom mukotrpnom putu te spoznaje je i junakinja filma It Felt Like Love i ona će pokušati sve štoseve koji postoje na ovom svetu.
Ona je Lila (Piersanti), i verovatno je najpametnija cura u školi i u kraju, međutim to ne pomaže jer je devica, a verovatno se nikad nije ni poljubila. Ona visi sa svojom best-frendicom Chiarom (Salimeni) koja je fizički najrazvijenija cura u školi ili kraju i voli da svojoj best-frendici na nos nabija svoja seksualna iskustva i dečke sa kojima se petlja. Poslednji u nizu bilmeza je Patrick (Cordasco) sa kojim se privatava i žvali u svakoj prilici, sa publikom ili bez. Lila, u nedostatku bolje ideje počinje da naveliko laže svima koje poznaje o svojim seksualnim dostignućima, istovremeno razvijajući fiksaciju na Sama (Rubinstein), nešto starijeg grubijana okruženog istim takvim majmunima kao što je on. Lila će na teži način otkriti da je laganje o seksu neće približiti cilju jer je to laganje tako amaterski providno i samo će upadati dalje i dalje u nevolje.
It Felt Like Love je delom meditacija o seksualnom sazrevanju, a delom je antropološka studija o tinejdžerskom poimanju seksa. Lila je u centru pažnje i ima ogroman hormonalni “drive”, ali ne može učiniti ništa po tom pitanju. Laganje je dobro koliko i sve ostalo, a onog pravog nema ni na vidiku. Chiara, međutim, nije svesna da hoda po ivici noža sa takvim seksualnim ponašanjem. U filmu se komorne scene sa dvoje ili troje ljudi smenjuju sa nekako grupnima, poput blejanja i žurki, i tu opažamo seksualno ponašanje ostalih jedinki, uglavnom muškaraca, upoznajemo njihove naučene stavove i seksualne ideale (odrasli su na pornjavi) i strah i gađenje koje osećaju od stvarnih devojaka, čak i kad su im pred nosom i doslovce im se nude. Greška u komunikaciji je osnovni izvor tinejdžerskih frustracija.
Film je relativno vešto izveden, glumačka postava sklopljena od naturščika je sjajno ležerna i iskrena u svojim interpretacijama. Kamera se najčešće plitko fokusira, bilo na lica, bilo na tela svojih subjekata, seksualne scene su snimljene izbliza, ali su uglavnom pristojne (dobro, neki tipovi vade penise u nekom trenutku), senzualne i bez objektivizacije. Čini se da je autorica više sklona muškom nego ženskom telu, što je nekako i prirodno. Film pomalo podseća na kolaboracije Larrija Clarka i Harmony Korina (zabavni Kids i apsolutno odurni Ken Park), ali ima mnogo normalnije likove i mnogo normalnije situacije, ne klizi u grotesku i ne pokazuje nam autorov bolesni um. Sa druge strane, jako podseća i na prvu četvrtinu Jeune et jolie, posebno zbog te vrele letnje atmosfere i naivnosti svojih likova.
Problem je samo u tome što se ništa preterano ne dešava i jednom kad upoznamo likove, It Felt Like Love postaje repetitivan i dosadnjikav film. Baš kao tinejdžersko doba.