Stranger by the lake / L'inconnu de lac

2013.
scenario i režija: Alaine Guiraudie
uloge: Pierre Deladonchamps, Christophe Paou, Patrick D'Assumçao, Jérome Chappatte, Mathieu Vervisch, François-Renaud Labarthe

Prošlogodišnji Cannes su obeležila dva filma, i oba bi se mogla strpati u koš gay tematike. U pitanju su opšti pobednik La vie d'Adele i pobednik u “Un certain regard” konkurenciji L'inconnu de lac. Između ta dva filma zapravo i nema mnogo sličnosti, osim one najočiglednije: likovi u oba filma su homoseksualne orijentacije.
Razlike počinju sa žanrom, Adele je drama, L'inconnu je pre svega triler-misterija. Različito je i trajanje, Adele traje tri sata, L'inconnu tek nešto iznad 90 minuta. Logično, i raspon u radnji je različit, Adele se proteže na nekoliko godina, a L'inconnu na jedan kraći godišnji odmor. Različite su i veze, u Adele veza je dugotrajna i posvećena, u L'inconnu su veze kratkotrajne, instantne, slučajne i skoro striktno seksualne, posledica “cruisinga” (termin u gay kulturi koji pokriva odlaženje na “zborna mesta” poput klubova, poznatih letovališta i sastajališta radi brzog seksa). William Friedkin je već snimio film Cruising na tu temu, ali je premontiran u post-produkciji toliko da mu je kontekst promenjen do neprepoznatljivosti, toliko da je gay zajednica film protumačila kao homofobni i bila uvređena.

Pa opet nijedan od dva filma nije isključivo “gay” film. Za La vie d'Adele je to posebno upitno, pošto su Adele i Emma slika i prilika jednog običnog para, lezbejskog ili ne, sam film se vrlo malo dotiče gay tema, a usput je autor heteroseksualni muškarac, pa se za filmom vuku optužbe o eksploataciji ženskog tela. L'inconnu de lac se više dotiče gay tema, ako ničeg drugog, onda makar “cruisinga” i odnosa između homoseksualaca i biseksualaca. Ako ste mislili da će L'inconnu de lac biti manje eksplicitan film nego Adele, varate se, film ne okoliša ni najmanje i stoji negde između lakše i tvrđe pornografije, gay naravno. Kontroverza o eksploataciji je, naravno, izbegnuta, ako ni zbog čega drugog, a onda zbog činjenice da je autor istog pola kao njegovi junaci. Činjenica da je pre toga već snimio jedan film sa gay tematikom (Le roi de l'evasion je doduše komedija o popularnom gayu koji se neočekivano zaljubljuje u ženu) svakako je pomogla.

Upravo je eskplicitni seksualni aspekt ono što film čini nekome privlačnim, a nekome izuzetno odbojnim. Meni nije bio posebno zanimljiv ili privlačan, ali ja sam heteroseksualni muškarac, pa me ne uzbuđuju gola muška tela u eksplicitnim pozama. Dinamika veza, “cruisinga” i instantnosti je dobro pogođena, a rasprava između protagoniste Francka (Deladonchamps) i dobroćudnog, krupnog i stidljivog biseksualnog drvoseče Henrija (D'Assumçao) o homoseksualnosti, biseksualnosti i pristupu “cruisingu” i sparivanju je možda najiskreniji i najotvoreniji dijalog na gay teme u filmovima uopšte.

 

Međutim, osnovna priča je triler, i tu film pada. Atmosfera je odlična, mračna i napeta i stalno se očekuje događaj. To je postignuto sa vrlo uskim rasponom lokacija od plaže na jezeru, preko šumice za njom do parkinga, što je sve distanca koja se može preći za pet minuta hoda. U takvom stešnjenom okolišu i sa vrlo malo aktivnih likova u svakom pojedinom kadru postiže se utisak usamljenog ostrva, što funkcioniše i kao preslika prilično usamljene i “insularne”, izoliran gay zajednice.

Radnja filma je vrlo prosta i izlaže se vrlo sporo, više uzgred. Franck je relativni novajlija na jezeru i zaljubljuje se u Michela (Paou), muževnog plivača sa brčinama a la Tom Selleck i ljubomornim dečkom. Kada je Franck već na putu da odustane od romanse i spetlja se sa nekim slučajnim frajerom, slučajno posvedoči kako se glupiranje između Michela i njegovog dečka pretvara u ubistvo. Michel će ga već sledećeg dana startovati i romansa može da počne. Njoj na putu neće stajati ni inspektor (Chappatte) koji se trudi da sprovede temeljnu istragu u zajednici koju ne poznaje, prema kojoj nema naročito visoko mišljenje i koja prema njemu nema niti trunke poverenja.

 

Misterija svakako ima korene u Hitchcocku, ali ovde prosto ne dostiže te visine. Prvo, jasno nam je ko stoji iza ubistva odmah, nije nas briga zbog čega, i možemo očekivati da će to ponoviti ako bude morao. Drugo, gay i “cruising” okruženje ne doprinosi previše misteriji i trileru, odnosno ne daje previše posebnih obeležja. Tačno možemo Francka preslikati kao mladu ženu, a Michel neka ostane zgodni i opasni frajer i eto nam klasičnog krimića iz 50-ih. Sporost je tu manji problem, mnogo veći je nesadržajnost. Poslednja, veoma napeta scena deluje kao veštački klimaks.

Osnovni problem je što L'inconnu de lac nije ni klasičan gay film aktivističke i edukativne sorte, niti samo šokantni eksplicitni film, ali nije ni klasiča triler. Reditelj pokušava da sva tri aspekta izbalansira, da misterija bude okosnica radnje i da nosi edukativnu i šokantnu komponentu. L'inconnu de lac i pored pažljive režije, nabijene atmosfere, vešte fotografije i odabira lokacija pomalo isforsiran film i žrtva sopstvene ambicije. Svetska kritika je progutala mamac i možda će L'inconnu de lac postati ultimativni gay film, ali mene jednostavno ne bi kupio. Još jedan u kategoriji “samo za fanove”.