26.6.14

The Bachelor Weekend / The Stag


2013.
režija: John Butler
scenario: John Butler, Peter McDonald
uloge: Andrew Scott, Hugh O'Conor, Peter McDonald, Brian Gleeson, Michael Legge, Andrew Bennett, Amy Huberman

Zaista ne znam ima li idiotskijih običaja od momačkih večeri. Ljudi uglavnom nemaju mašte, pa se takvi događaji u principu svode na striptizete i alkohol. Ja sam imao sreće da sam to izbegao, kao što sam imao sreće da mi svadba ne bude preterano elaborirani cirkus sa gomilom rodbine, ortaka koji samo čekaju priliku da se pobiju i užasnom muzikom koju niko ne voli, “ali takav je red”.
Ako postoji nešto gluplje od samih momačkih večeri, onda su to filmovi o momačkim večerima, sa striptizetama, kokainom, alkoholom i nezrelim majmunarijama koje izvode navodno uspešni tridesetogodišnjaci. Imamo The Hangover franšizu i priznajem da sam pun predrasuda prema njoj: nisam pogledao dalje od “trailera” i poprilično sam ubeđen da je sranje. Moja očekivanja od The Bachelor Weekend su zato bila skromna, a jedini razlog zašto sam rešio da mu dam šansu je činjenica da je u pitanju jedan mali irski film.
I nisam se pokajao. Budimo iskreni, nije to nikakvo remek-delo filmske umetnosti, nije čak ni naročito originalan film, već je u pitanju umereno smešna “feel-good” komedijica o muškom prijateljstvu. Ono što me je posebno obradovalo je činjenica da je humor uglavnom sastavljen od politički nekorektnog verbalnog ping-ponga, a dosta manje od gegova, sa povremenim izletima u transfer neprijatnosti.
Dakle, srećni mladoženja je Fionan (O'Conor), pozorišni scenograf uglađenih manira koji pravi modele prostorija za svadbu i dogovara se sa floristom. Njegova buduća predivna žena Ruth (Huberman) nije baš oduševljena što se njen muž preprie sa organizatorkom venčanja koja za njega kaže da je “baš metro”, pa dobija spasonosnu ideju da zaduži kuma Davina (Scott) da organizuje momačku zabavu. To ne mora da bude ništa ekstra-mužjački, ali bi jedan izlet u prirodu sa drugarima od Fionana napravio malo manju seka-persu. A drugari su kompjuteraš Simon (Gleeson), Fionanov brat “mali” Kevin (Legge) i njegov partner “veliki” Kevin (Bennet).
Loša vest je što će s njima ići i Ruthin brat The Machine (scenarista Peter McDonald), opasni party-boy i neandertalska mužjačina sa vrlo neprijatnim homofobičnim smislom za humor, sposoban da u svakom trenutku izjavi nešto neprimereno, i povrh toga žestoki fan U2. Jasno vam je kuda će to ići, kada imate ekipu od bazično pet “Tedova” i jednog “Barneya” na steroidima, da se poslužim metaforom iz netom završenog sitcoma. Biće tu red viceva, red bondinga, red nepristojnih komentara, red homoerotike, red svađa, red ispitivanja prijateljstava, red gegova i red emotivnih trenutaka.
Sve to deluje pomalo tipski, sve do govora na kraju filma u kojem The Machine pokazuje da nije potpuni bilmez nego sasvim pristojan momak i koji se tiče današnje krizne i post-krizne Irske, te nema previše veze sa samim filmom. Međutim, ono što spasava film je njegov ton, jer iako se seksistički i homofobični štosevi ponavljaju, kao i oni otrcani (The Machine naziva ostatak ekipe “hobitima” kroz veći deo filma), sve to deluje iskreno, uverljivo i nenametljivo. Biće tu i par “outlandish” sekvenci, kao što je “the last hooray” kada se ortaci bez odeće jurcaju šumom i izgube se da bi se doterali do farme na kojoj ih čeka rotvajler i seljak sa dvocevkom.
Scenario je neujednačen i predvidljiv, režija očekivana, ali su glumci odlični i sa merom pristupaju svojim likovima koji nisu baš naročito karakterizirani. Sa boljim materijalom ili sa malo više improvizacije bi napravili čudo, ali ni ovako rezultat nije loš. Pozitivno je to što The Machine kao lik nije preuzeo kompletan film, za šta je postojala opasnost kada se pojavio sa “Konichiwa, fucksticks” na opšte zgražavanje ostatka ekipe dosadnjikavih mekušaca.
The Bachelor Weekend je sasvim pristojan, podnošljiv, na momente čak i smešan filmčić o muškom prijateljstvu, lojalnosti i “kameraderiji”. A to je samo po sebi simpatično i svakako bolje od svih Hangovera ovog sveta.