22.7.14

Brick Mansions


2014.
režija: Camille Delamarre
scenario: Luc Besson (po filmu District B13)
uloge: Paul Walker, David Belle, RZA, Gouchy Boy, Catalina Denis, Ayisha Issa

Pred nama je još jedno delo iz Bessonove radionice zvane EuropaCorp, i znamo šta možemo da očekujemo. Kada neko godišnje napiše nekoliko scenarija i producira nekoliko filmova svuda po svetu, ne možemo da očekujemo mnogo svežine i originalnosti. Pre ili kasnije Besson uleti u mašinu za kopiranje, a neretko kopira samog sebe. Ono što je dobro kod njega je činjenica da to i priznaje i ne shvata sebe preterano ozbiljno. On pravi tupave akcione filmove i oni su uglavnom izuzetno zabavni.
Originalni District B13 je manje ili više bio programski film sa namenom da omogući glumcima, kaskaderima i statistima da se pentraju po zidovima i skakuću po krovovima ne bi li reklamirali parcours, akrobatsko-borilačku veštinu (ne znam kako bih drugačije to nazvao) zasnovanu na fizici tela i preskakanju prepreka. District B13 je poslužio kao sjajan marketing kanal Davidu Bellu, čoveku za kojeg se smatra da je izmislio parcour, i njegovu karijeru usmerio u filmskom pravcu.
Brick Mansions nije zamišljen kao ništa drugo nego kao transplantacija originalnog francuskog filma na engleski jezik i u američku sredinu, dakle kao marketing kanal za Bellovu karijeru preko Atlantika. Međutim, spletom čudnih okolnosti, Brick Mansions je poslednji završen film nedavno nastradalog glumca Paula Walkera. Da, izaći će još Fast & Furious 7, ali Walker je poginuo usred snimanja, pa će film biti dovršen pomoću holograma i dublera.

Priča ne donosi ništa novo, u pitanju je “šav na šav” remake originala, od početka do kraja. Ni original nije bio naročito originalan, bila je to klasična cop-buddy akcijada sa dvojicom slučajnih i ne baš srećno spojenih partnera sa istim ciljem, gomilom tučnjave, pucnjave i jurnjave, te jednim nebuloznim, ali svejedno zanimljivim levičarskim obratom na kraju. Sve iz originala je ostalo, samo je distopični setting pariskog bio zamenjen sa distopičnim Detroitom (a kakvim drugačije?) i njegovim izmišljenim getom Brick Mansions. Film je snimljen u Montrealu, usput.
Dakle, dvojac bez kormilara su policajac na tajnom zadatku Collier (Walker) i baraba Lino (Belle). Njihov zajednički cilj je stati na rep Tremainu (RZA), narko-dileru i kralju Brick Mansionsa. Brick Mansions nije običan geto, nego onaj iz bliske budućnosti: ograđen je zidom od spoljnog sveta, a na ulazima su vojnički “checkpointi”, tako da je kraj prepušten “samoregulaciji”, dokle god se njegovi stanovnici ne mešaju sa ostatkom sveta. A njegovi stanovnici su do zuba naoružani banditi, i njima upravlja diler Tremaine. Collier već od ranije želi da se osveti Tremainu koji mu je ubio oca, takođe policajca, a zadatak mu je da spreči dilera da aktivira nuklearnu bombu i ubije gomilu ljudi. Lino želi da spasi svoju devojku (Denis) koju je Tremaine oteo jureći Lina koji mu je drpio neku količinu droge. Setting je jasan, dalje slede tuče, akrobacije, pucnjava i jurnjava...

U tom pogledu, film je zabavan koliko je “trashy”, dijalozi su zdravo glupavi one-lineri koji se neretko nastavljaju u otrcani ping-pong između dvojice protagonista, a neretko i podcenjuju inteligenciju gledaoce i podsećaju ga šta je upravo video na ekranu. Belle je “nahovan”, i to prilično očito, dok svoje akrobacije izvodi sam. Akcija je spektakularna što se tiče koreografije i montaže, ali na trenutke liči na video-spot, što je standardna fora za Bessonove akcijade. Ipak, imena negativaca su neprejebiv trash, K2 i Rayzah (fonetsko pisanje za crnački izgovor reči “razor” - britva, i normalno da dotična ženska voli da se igra sa noževima).
Gluma je na očekivanom nivou, ali ni mrvicu višem od toga. Walker je bio vešt akcioni glumac koji uspeva da zadrži stoičku pojavu među gomilom ludih negativaca i ovde opet igra svoju standardnu ulogu. Od Bella se očekuju akrobacije i on to radi odlično, a o dijalogu ne možemo da sudimo zbog sinhronizacije. RZA je zanimljiv negativac, ali reper u akcionom filmu je izlizana fora, a RZA ima i nešto iskustva kao glumac u ozbiljnijim filmovima, kod Jima Jarmusha, tako da mu je ovo korak unazad u možebitnoj filmskoj karijeri. Catalina Denis i Ayisha Issa igraju dve žestoke ženske i donose nekoliko zanimljivih ženskih tuča. Ayisha Issa je dosta upečatljiva kao sadistkinja Rayzah, obučena u kožu i opremljena bičem i britvom.

Scenario je samo prepisan iz originala i preveden na engleski. Transplantacija iz Pariza u Detroit nije baš glatka i stiče se utisak da Besson ne razume američku kulturu iako je u njoj stvarao. Mada, u ovakvim filmovima logičke začkoljice i aroma neke lokalne sredine nisu naročito važna stvar. Gde nema logike, poseže se za spektaklom, za trashom i za stavom, koji je ovde, na sreću, neozbiljan i zajebantski. Režija bi bez problema mogla biti bolja i uglađenija, ali ovde je poverena debitantu i proverenom montažeru Camillu Delamarreu, izdanku kuće EuropaCorp.
Sve u svemu, Brick Mansions je kratkotrajna i prolazna zabava, sa Paulom Walkerom u jednoj od poslednjih uloga, i to poprilično standardnoj, puna lošeg dijaloga i solidne akcije. Film ne traje dugo, neozbiljan je čak i kada bi mogao biti ozbiljan i to ga spasava. A činjenica da je Paul Walker pokojni će od filma, ni krivog ni dužnog, napraviti kult u određenim krugovima. Čini se, ipak, da je David Belle izvisio za promociju u Americi.