10.7.14

Porto dos mortos / Beyond The Grave


2010.
scenario i režija: Davi de Oliveira Pinheiro
uloge: Rafael Tombini, Alvaro Rosa Costa, Ricardo Seffner, Amanda Lerias, Luciana Verch, Leandro Lefa, Tatiana Paganella, Adriano Basegio

Debitantska ostvarenja definitivno imaju svoj šarm. Prvo, period od ideje do realizacije je najčešće prilično dug, pa je ideja promišljena i razrađena do najsitnijih pojedinosti. Druga stvar je što debitantska ostvarenja, naročito autora koji nemaju nikakvu državnu ili studijsku protekciju, imaju onaj šarm jeftinog snimanja, snalaženja, između amaterizma i kreativnosti.
Beyond The Grave je upravo takav film: osmišljenog i razrađenog “settinga”, priče i donekle scenarija, i vešto režiran sa posebnim akcentom na detalje mešanja žanrova, različitih izraza i “story-tellinga”. Ceo film je snimljen u jeftinoj digitalnoj tehici koja omogućava dalje zezanje sa formatima i uglovima. Beyond The Grave je do sada igrao po raznim, uglavnom žanrovski profiliranim festivalima, a od nedavno je dostupan preko različitih VOD (Video on Demand) servisa, a očekuje se i DVD izdanje.
Na početku priče vidimo našeg heroja, obučenog u crno, sa napuklim naočarima na nosu i pištoljem za pasom. Prva scena je tuča u napuštenoj prostoriji i veoma je napeta i konfuzna, toliko da zbilja nemamo pojma kojeg ćemo od dvojice likova dalje pratiti. Jedan preživi, i odlazi do svog “vintage” auta, i vrti papire na kojima piše “world police”. Vidimo da je on filmski arhetip, osvetnik na zadatku, potpisan samo kao Officer (Tombini).
Po okolišu vidimo, a i na radiju u autu čujemo da se dogodio smak sveta i da je samo manjina preživela. Svet je pun zombija koji napadaju malobrojne, zatvorene i udaljene ljudske zajednice i Officer tu i tamo naleće na njih. Ali oni su manji problem, opsesija našeg osvetnika je demon – serijski ubica sa nadimkom The Dark Rider koji nakon fizičke smrti jednog tela preuzme drugo, ali mu “outfit” ostaje isti: dugi mantil, kaubojke, šešir i gas-maska. Jasno nam je da će Officer biti spreman na sve da bi mu stao na put, usput ulazeći u slobodne asocijacije sa ljudskim skupinama. The Dark Rider je dosta ranije najavljen na radiju pre nego što se fizički pojavi u sceni, kao neka vrsta folk legende. I sam post-apokaliptični radio ima šmek starih američkih radio-stanica na kojima se izmenjuju mono-drame i dobra muzika.
Nekim gledaocima će problem biti tempo kojim se priča izlaže, jer je film do polovine prilično spor, likova je malo i još ređe progovaraju, pogotovo nešto sadržajno i povazano. Setite se art-zombi drame The Battery Od polovine kreće obračun i on je prekidan sa dijaloškim i montažnim sekvencama. Čak će negde oko polovine biti umetnut intermeco, smešten u doba pre apokalipse, koji simpatično izgleda, ali je dramaturški višak, pošto smo ga mogli pretpostaviti sa izvesnom sigurnošću.
Žanrovi su fluidno spojeni, ima tu uticaja britanskog “midnight flicka”, spaghetti westerna, akcionih eksploatacijskih filmova iz 70-ih, klasične postapokalipse, natprirodnih i horora o egzorcizmu, uz obavezne koreografirane tuče. Ceo film je podvučen tonskom shemom sačinjenom od ambijentalnih zvukova, psihodeličnih efekata, sablasnog radio-monologa i psihodeličnog hard rocka. Gluma je pomalo amaterska, ali je casting vrhunski što se tiče fizičkih karakteristika glumaca i likova koje igraju.
Beyond The Grave je na narativnom planu savršeno ispoliran film, ali je realizacija puna sitnih mana i početničkih grešaka. Štos je u tome što te greščice ovaj film čine još simpatičnijim. Razlog za to su sjajan ne-baš-pozitivac i sjajan totalni negativac. Ovaj brazilski film je pravi mali dragulj i svakako ga vredi pogledati.