3.7.14

Patrick


2013.
režija: Mark Hartley
scenario: Justin King
uloge: Charles Dance, Sharni Vinson, Rachel Griffiths, Peta Sergeant, Damon Gameau, Martin Crewes, Jackson Gallagher

Patrick je nova verzija, osavremenjena više u dekoraciji nego u stilu i stavu, legendarnog australskog horora iz 1979. godine. Originalni film je već citirao Quentin Tarantino u Kill Bill: Uma Thurman u komi ima isti refleksni tik kao i Patrick – pljuje ljude koji se previše približe.
Australska kinematografija nam nije potpuno nepoznata, nije beznačajna ni po kvantitativnom ni po kvalitativnom aspektu, ali ipak nije poznata i prihvaćena kao hollywoodska produkcija. Većina australskih filmova može da se nada statusu kulta u uskom krugu ljudi van matične zemlje i originalni Patrick je upravo to. Šta nam novoga donosi ovaj novi?
Ništa posebno, pošto su i priča i “setting” ostali u velikoj meri isti. Okruženje je atipično “gothic” (stara, mračna zgrada na osami, loše vreme i obilje kiše) za inače sunčanu Australiju, ali ono je u funkciji priče koja je tipični horor u Hitchcockovom stilu. Naime, ludi doktor (Dance) ima odrešene ruke po pitanju postupka eksperimentalnog lečenja komiranih pacijenata, ali je pod pritiskom od strane finansijera da konačno postigne rezultate. Sve nade polaže u Patricka (Gallagher), dugotrajno komatoznog pacijenta čije se stanje nije pomerilo niti za zericu otkad je primljen u zastrašujuću “old school” psihijatrijsku bolnicu. Baš u tom trenutku u bolnicu dolazi nova medicinska sestra Kathy (Vinson)...
Ona je dobra i posvećena, i pre svega nežna i ljubazna. Kao takva se ne uklapa u kolektiv sa ludim doktorom čiji je priritet poslušnost osoblja i nepostavljanje suvišnih pitanja, njegovom kćeri (Griffiths) koja deluje kao ledena kraljica i još jednom sestrom, simpatičnom prostodušnom ošljarkom (Sergeant) Kathy će se posebno posvetiti Patricku koji pati više od drugih pacijenata. Ono što Kathy vidi, a ostali ne, je to da Patrick pokušava da komunicira sa njom.
Vremenom će njihov odnos postati opasno blizak, ali Patrick nije samo neka nežna nesrećna dušica, nego psihopata sa mračnom tajnom iz prošlosti i natprirodnim moćima telekineze. Kada ga odbije, Kathy dolazi u opasnost, a jednako tako i svi oko nje, poput njenog intimnog prijatelja Eda i doktora iz susedne bolnice koji prema njoj gaji određene simpatije.
U pitanju je, dakle, klasičan horor scenario i izvedba je u velikoj meri klasična, toliko da danas deluje kao veoma namerni retro. Najslabija tačka toga su “jump scare” momenti kojih je previše da bi bili zapravo strašni. Izvan toga, film je sastavljen iz pažljivih i promišljenih posveta Hitchcocku i nastavljaču njegove tradicije atmosferičnih jezivih filmova, De Palmi.
I taj retro generalno prija, Patrick se barem ne folira da je revolucionaran film koji će promeniti nešto u okvirima žanra. Ako ništa drugo, sa svojom stabilnom kamerom, glumom pod kontrolom i standardnom pričom sa solidno tempiranim obratima, ovaj australski film je pravo osveženje u poplavi horor preseransa.