20.7.14

Gold


2013.
scenario i režija: Thomas Arslan
uloge: Nina Hoss, Marko Mandić, Uwe Bohm, Peter Kurth, Lars Rudolph, Wolfgang Packhauser, Rosa Enskat

Westerni su zabavni zato što su dinamični, puni akcije i mitologije i, na kraju, sa likovima podeljenim na dobre i loše momke (razlika je najčešće u boji šešira), gde dobri momci istrpe batine i na kraju pobede. Gold ni izbliza nije takav western, pitanje je koliko je western uopšte. Da, recimo da je tema kanadske zlatne groznice i pionirskog života generalno bliska westernu i da je okruženje planina, reka, potoka i Indijanaca prihvatljiva severnjačka varijanta.
Prvo što se mora naglasiti je za western netipična istorijska korektnost filma. Kanadska zlatna groznica nije prikazana kao avantura u koju su se uputili neustrašivi kauboji, revolveraši i kockari, nego kad mukotrpan put na koji su se opredelili očajnici svih sorti, uglavnom sirotinja. Na tom putu opasnost ne vreba od do zuba naoružanih bandita i divljih Indijanaca, nego od prirode, istovremeno lepe i opasne. Možda se grupica (američkih) Nemaca koju film prati nekome čini kao zgodna producentska konstrukcija, ali ne treba smetnuti sa uma činjenicu da su drugi val imigracije u Ameriku (onaj koji je naselio centralne i zapadne krajeve) činili doseljenici iz srednje Evrope i Skandinavije (Nemci, Austrijanci, Skandinavci, Česi, Poljaci, Mađari). Na kraju krajeva, Nemci imaju tradiciju western literature i njenih filmskih adaptacija.
Za razliku od nama poznatih nemačkih westerna koji su snimani po Jugoslaviji, često sa domaćim statistima i apsurdnim filmskim greškama, Gold je snimljen u nemačko-kanadskoj koprodukciji i na lokacijama na početku čuvenog “Klondike traila”, u Britanskoj Kolumbiji. Film prati sedmočlanu ekspediciju iz perspektive jedine solo ženske Emily (Hoss). Tu su još ljigavi i škrti vođa ekspedicije Laser (Kurth), siromašni novinar nemačkog časopisa iz New Yorka Muller (Bohm), sirotan koji je ostavio familiju u malom stanu i otišao da se obogati Rossmann (Rudolph), stariji bračni par sa kolima i pokretnom kuhinjom (Packhauser i Enskat) i momak zadužen za konje Bohmer (Mandić). Laser obećava kule i gradove, pokazuje dva grumena zlata koje drži u vrećici i bira uvek najkraće i najteže ceste zbog kojih stradavaju konji i kola. Logika puta je u skladu sa Murphijevim zakonima: sve što može poći naopako, poći će. Starac će se povrediti, pa će on i žena ostati iza, Laser će biti uhvaćen u krađi, Rossmann će pasti žrtvom sopstvenog očaja, Muller će upasti u zamku za medvede usred divljine...
Maler je još i najsolidniji dramaturški činilac u poređenju sa ostalima. Pozadine likova su vrlo nerazrađene, kao i interpersonalna dinamika u grupi. Starica bogorada šta tu traži sama ženska. Između Mullera i Bohmera se javlja rivalstvo po pitanju Emily koje ne vodi nikuda. Za Bohmera se jedino ističe da je nešto sjebao u prošlosti kada se negde na početku filma pojave dvojica naoružanih ljudi koji ga traže po trgovačkoj postaji na putu i to će poslužiti kao “čehovljevska puška” za kasnije. Takođe, kasnija očajnička romansa između Bohmera i Emily deluje pomalo veštački ubačena i ne vodi nikuda.
Scenario je linearan, a režija ne izlazi iz standardnih okvira. Fotografija je atraktivna, ali čini mi se da nije bilo potrebe za koprodukcijom i lokacijskim snimanjem, pošto ima dovoljno šuma, planina i potoka po Nemačkoj. Gluma je na višem nivou od toga, Nina Hoss je na svom standardnom nivou, buržoaski lepa i distancirana, ali duboko u sebi ranjiva. Marko Mandić (rodom iz Slovenije) odlično upotrebljava lagani austrijski naglasak i pokazuje solidne izglede za internacionalnu karijeru. Ostali glumci se solidno snalaze sa svojim likovima, pogađajući osnove koje se od njih i traže.
Gold je sasvim solidan, iako nespektakularan i usporen western. Gledaoci koji vole western i znaju da cene realizam u tretmanu teme, te koji ne pate od grandiozne akcije ili napetih dvoboja će naći sasvim dovoljno materijala za uživanje. Ljubiteljima klasičnih westerna će Gold biti možda čak i dosadnjikav.