30.9.15

The 11th Hour / I Am Here

2014
scenario i režija: Anders Morgenthaler
uloge: Kim Basinger, Jordan Prentice, Sebastian Schipper, Peter Stormare

Jedna stvar me u filmovima opasno nervira: frustracija i ljudska patnja se predstavljaju kao nešto nenormalno i nešto što vodi u opsesiju prema nemogućem, a u tom pravcu nas vode moćne sile iznutra, glasovi u glavi i slično. Jasno mi je da to ponekad može biti slučaj, da su neki ljudi sami po sebi skloni opsesiji, ali mi nije jasno kako se pod normalno uzima da ti ljudi apsolutno gube svaki kompas, ne samo moralni nego i onaj koji je zadužen za preživljavanje.
The 11th Hour, novi film danskog autora animiranih, omladinskih i žanrovskih filmova, ima jednu takvu osobu u centru priče. Ona je Maria, igra je Kim Basinger, bogata je, uspešna i jako nesrećna zbog toga što nema dece. Umesto toga ima spontani pobačaj za spontanim pobačajem i usled toga dosta sumoran brak sa Peterom (Schipper). Na jednom sastanku će Maria načuti da negde u Češkoj, prema nemačkoj granici, prostitutke prodaju svoju decu. I eto njoj ideje da sedne u auto i ode tamo da završi posao. Hm, da li je ona čula za usvajanje? Mislim, bogata je, uspešna, udata, ima veliku kuću i ne bi joj bio problem da i “podmaže” ako treba, recimo negde u Ukrajini, ako već ne može u Češkoj ili kod sebe, gde god da već živi.
Bilo kako bilo, eto nje u akciji, iako u toj sivoj i sumornoj sredini neverovatno štrči i sa svojim gospodskim stavom, skupim automobilom i hrpom novca samo privlači nevolje. To će posebno doći do izražaja kad u auto primi stopera narkomana, pritom patuljka obučenog u nekakvu maskotu po imenu Christian (Prentice). Ko još prima takve ljude u auto i moli ih za ikakvu pomoć? Elem, on će se nećkati, ali će posle za lovu pristati da joj pomogne, sa zadnjim namerama ili ne. To će ih oboje dovesti u nevolju sa ruskim (a kakvim drugo) gangsterom (Stormare) i njegovim kurvama. A Maria će sve vreme slušati dečiji glas duboko u sebi koji je vodi. U smrt ili u spasenje. Da, to je jedan od takvih filmova...
Naravno, u normalnim okolnostima bih izbegao ovakav film u širokom luku ili čak i ne bih čuo za njega. Smetala bi mi ta lažno i preterano sumorna atmosfera. Ne bi me zanimala tema. Posebno bi mi išao na živce kliše o Istočnoj (u ovom slučaju čak Centralnoj) Evropi kao groznom mestu za život gde posle zlog komunizma vlada još gora mafija, gde se ljudi svode na kurve, narkomane, nesrećnike, kriminalce i bezobličnu masu. To mi je bilo prenategnuto i u Hostelu, a potpuno uvredljivo u ćoravim komedijama tipa Eurotrip.

Razlog zašto sam sebi priuštio ovih 90 minuta paklene dosade je Kim Basinger. Da se ne lažemo, nikad ona nije bila neka vrhunska glumica, iako je jedan određeni spektar uloga (princezaste ženske u nevolji) igrala savršeno, ali uvek je sjajno izgledala i igrala je posvuda. Onda se udala, dobila Oscara, razvela i svoje prisustvo u filmovima svela na poneku epizodnu ulogu, tu i tamo, čak i u potpuno bezveznim filmovima. Možda ju je priklala godina proizvodnje, mada sumnjam, pošto stari dostojanstveno. Možda je tačna teorija da nema uloga za srednovečne žene, nekada izrazite lepotice. Možda ona nema ambicije za stalno dokazivanje, a ima od čega živeti. Kako god, u The 11th Hour nije pokazala apsolutno ništa što se glume tiče. Da ne pričamo u tome koliko nema dara za izbor uloga i upravljanje karijerom. Izgled je tu, manje ili više, ali od integriteta nažalost ni traga...