12.4.14

Cheap Thrills

tekst objavljen na www.fak.hr

2013.
režija: E. L. Katz
scenario: Trent Haaga, David Chirchirillo
uloge: Pat Healy, Ethan Embry, David Koechner, Sara Paxton

Moram da priznam da, uprkos dobrim kritikama i šuškanju po festivalskim hronikama, nisam u početku bio uveren u kvalitet, značaj i genijalnost ovog filma. Reditelj i obojica scenarista dolaze iz miljea trash horora i nisu imali nikakva iskustva van tog uskog žanra. Cheap Thrills je najavljen kao crnohumorni triler sa primesama telesnog horora, znači nešto uvrnuto i na momente gadno, i zasnovan na jednostavnoj premisi. Međutim, odmah ispod površine se krije prilično bogata i artikulirana simbolička i metaforička ravan.
Film počinje kada Craig (Healy), koji ima jedan od onih epski groznih dana u kome ga stiže obaveštenje o deložaciji i otkaz na glupom poslu koji mu je bio jedini izvor prihoda, uđe u bar da popije piće pre nego što ode da se suoči sa sudbinom. U baru naleće na starog školskog druga po imenu Vince (Embry), koji radi kao uterivač dugova, pa se oni tako malo porazgovaraju o životu, a jedno pivo se razvuče na dva, pa na tri, pa posle toga nema više smisla brojati.
U nekom trenutku, očajni Vince ode na pišanje i vidi u klonji novčanicu, pa se sagne da je pokupi. Kada se vrati, dvojica prijatelja dobivaju poziv da se pridruže čudnom, ali bogatom paru za susednim stolom. Oni su nešto stariji Colin (Koechner) i njegova primetno mlađa žena Violet (Paxton), koja slavi rođendan, ali se drži pokislo i pasivno. Njih dvoje predlože da drugari igraju igru jeftinih izazova i uzbuđenja, a oni će plaćati. Prvi izazov je da onaj ko popije čašicu tekile dobije 50 dolara. Izazovi se samo ređaju, recimo ko prvi dobije šamar od devojke za šankom, dobije 100 dolara. U nekom trenutku se presele u striptiz klub i tamo moraju da uhvate striptizetu za dupe – 200 dolara, i da prvi zveknu izbacivača – 500 dolara. 
 
Zezanje se nastavlja u Colinovoj vili, čak i nakon što Vince i Craig pokušaju da opljačkaju Colinov sef. Tada generalno komičan, budalast “jackass” ton skreće ka mračnijem registru. Colin im predlaže da zarade ozbiljnu lovu radeći ozbiljnija sranja. Prvo moraju da se takmiče ko će duže zadržati dah, ali lova na stolu je prevelika da bi drugari nastavili da igraju pošteno. Sledeća akcija je da se poseru susedu u kući, za osvetu što susedov pas sere u Colinovom dvorištu. Kako vreme prolazi, izazovi su sve uvrnutiji, a rivali sve oštriji i spremniji da igraju prljavo. Onda će takmičenje dobiti seksualne konotacije, pa telesne, i još gore od toga. (Da, ima i gore.)
Colin je odlično zamišljen kao lik. On je bogataš koji se dosađuje i spreman je da plati masne novce za uvrnutu zabavu. Izazovi koje on postavlja, bilo sa osmehom, bilo mrtav ozbiljan se graniče sa demonskim. On nije toliko organski lik (u ovom filmu toga nema), koliko je personifikacija onih “1%” o kojima se priča. Njegova igra u početku liči na detinjariju, da bi se pretvorila u nekakav “reality show” uživo. Njegova žena Violet je samo pojavno pasivna, a sasvim je moguće da je ona nepokretni pokretač cele akcije, samo je dovoljno blazirana i odvojena od stvarnosti da ništa sama ne započinje.
 
Craig i Vince su tu personifikacija radničke klase koja je spremna na sve ne bi li zaradila novac. Međutim, oni nisu isti karakter pod dva imena, oni predstavljaju dva suprotna koncepta, dva pristupa kojima pribegavaju siromašni kako bi preživeli u ovom svetu. Craig je ono što bismo mogli nazvati “dobrim momkom”, on poštuje pravila, radi šta treba, pokušava da sledi svoje snove, a za nedaće verovatno krivi lošu sreću. Vince je, sa druge strane, baraba. On je razočaran svojim životom i sudbinom koja mu je namenjena i pokušava da se snađe kako zna i ume, imajući u tome vrlo malo morala. Craig mu očitava, pomalo s visoka, da je Vince svoj klošarski i dripački život sam odabrao kada je napustio školu. Vince je gotovo prirodno sklon nasilju, dok je Craig jednostavno očajan i ne zna šta bi drugo. Lakoća sa kojom oni udaraju jedan na drugoga sa novčanom nagradom u mislima, a ne na “klasnog neprijatelja” je zastrašujuće realna.
Film je izvrsno odglumljen od strane postave koju sačinjavaju poznati televizijski glumci. Inteligento je napisan i razrađen, hrabar i riskantan. Autori prave potpuno svesne izbore, ton kreće od veselog ka veoma mračnom, ali se šokantna horor taktika namerno napušta u jednom trenutku kako bi se istakla socijalna komponenta. Iskreno, meni bi više odgovaralo da je film za nijansu sporiji, da se više oslanja na dijalog i da čekanjem i izgradnjom atmosfere maksimizira efekte određene udarne scene ili udarnog momenta. Režija se oslanja ne standardnu montažu i pomalo haotičnu kameru i konstantno podiže tenziju do jednog trenutka, kada dinamika pada.
Posle skoro godinu dana po festivalskim turnejama, i sa nekoliko osvojenih nagrada, Cheap Thrills će gotovo sigurno imati uspeha u bioskopskoj i video distribuciji. Vreme će pokazati da li će postati kultni klasik, a za to ima sve potrebne predispozicije. Sjajno hvata duh vremena i sjajno locira temu nedostatka klasne svesti kod potlačenih u trenutku kada se pritisak na njih pojačava, i sjajno to spušta na nivo nečega što možda liči na zajebanciju, ali je zapravo strašna pojava. Od autorskog tima koji je do sada pravio varijacije na temu Troma produkcije, Cheap Thrills nikako nije jeftino uzbuđenje, nego film čija će vrednost samo rasti.