Veronica Mars

2014.

režija: Rob Thomas

scenario: Rob Thomas, Diane Ruggerio

uloge: Kristen Bell, Jason Dohring, Enrico Colantoni, Chris Lowell, Percy Daggs III, Rina Majorino, Gaby Hoffmann, Ryan Hansen, Jamie Lee Curtis, Jerry O'Connell

Serija Veronica Mars je bila nešto posebno, zasnovana na nekoliko naizgled nespojivih koncepata (teen detektivka u okruženju prilično strašnog, naizgled idiličnog, ali do srži korumpiranog bogataškog gradića na kalifornijskoj plaži), ali je se sve to nekako uklapalo zahvaljujući dobro napisanim likovima i dijalozima. Naslovna junakinja je kroz duhovite “voice-over” replike davala socijalni komentar na čvrstoj levičarskoj, anti-bogataškoj liniji. Sve to je privlačilo određenu publiku koja je seriju fanatično pratila iako je u konačnici to bila tek nešto malo bolja konfekcija nego, na primer, Buffy The Vampire Slayer, koja je pokušavala da redefiniše žanrove, ali ne tako hrabro i samosvesno kao srednjoškolski noir film Brick.

Moram da istaknem da seriju nisam pratio, ali sam odgledao epizodu ili dve. Zašto? Pa, prosto, moj dan, kao i svačiji, traje samo 24 sata, pa logično ne stignem da ispratim sve što postoji. To bi značilo da nisam idealna ciljna grupa za film Veronica Mars, koji je napravljen po želji i po meri fanova serije koji su je delom finansirali.

Film je najzanimljiviji na produkcijskom nivou. Veronica Mars je trenutni rekorder po količini novca skupljenog preko Kickstartera, negde oko 5.7 miliona dolara. To je pokrenulo studio Warner Brothers, koji je držao autorska prava za ekranizaciju Veronice Mars, da skupi još nešto sredstava, što kroz prilično providni “product placement”, što da se sam isprsi, angažuje kreatora Roba Thomasa na svim ključnim pozicijama, i odobri priču koja će skupiti što je moguće više likova iz serije na jednom mestu. Distribucija je takođe inovativna, istovremeno u bioskopima i preko “video on demand” servisa, valjda zato što je Veronica Mars pre svega televizijski format.

U skladu sa tim je i generalni ton filma. U pitanju je solidno producirani film koji ima ambiciju, izgleda i ponaša se kao malo upeglaniji TV film u formatu od dve vezane epizode serije. To nije loše, s obzirom da smo imali loša iskustva sa preambicioznim filmovima koji su pokušavali da izmuzu još malo novca od fanova određenih serija (na pamet mi padaju nedovoljno dobri The X Files filmovi). Ovako, konačni rezultat je po formuli “za nekoga (fanove) sve, za svakog ponešto”. Glavni kvalitet filma je da se svako može uključiti u priču, pratio seriju ili ne, a uvodna sekvenca sa zrelom i duhovitom naracijom glavne junakinje, koja nam ukratko objašnjava kako je počela da se bavi detktivskim poslom i šta je radila u periodu od 9 godina od kraja serije do početka filma.

Saznajemo da je Veronica (Bell) u međuvremenu diplomirala pravo, da je u stabilnoj vezi sa svojim dečkom sa faksa Pizom (Lowell) i da je čeka istraživački posao u veoma uspešnoj advokatskoj firmi. Pa ipak, čim se njena stara ljubav Logan (Dohring) nađe u nevolji, ona će se spakovati i otići pravo u rodni Neptune da mu pomogne. Ovog puta on nije u naivnoj nevolji, optužen je za ubistvo svoje devojke, pop zvezde Bonnie De Ville, koja svojim ponašanjem liči na Amy Winehouse. Naravno, on tvrdi da nije kriv, ali ostaje da se ispita ko ju je ubio, da li je to poludela obožavateljica (Hoffmann) ili ju je sustigla tajna iz prošlosti. Atmosfera u Neptunu je usijanija nego ikada, novi šerif (O'Connell) je najkorumpiraniji od svih, policija je brutalna prema siromasima, a bogataši su toliko razuzdani da Neptune podseća na novi Versailles. Srećom, pa Veronica nije sama u svom plemenitom i pomalo autodestruktivnom pohodu, tu je njen dobri i plemeniti otac (Colantoni) i dvoje školskih drugova, Wallace (Daggs) i Mac (Majorino), i uz njihovu pomoć ona i Logan će dokazati njegovu nevinost.

Sama priča nije ništa posebno, dovoljno zanimljiva je da se prati, ali će ispariti iz glave čim se film završi. Pojedine replike su iznad tog nivoa, kao recimo referenca na Springsteena ili na sveprisutnost Jamesa Franca. Imamo par zanimljivih glumaca i javnih ličnosti u cameo ulogama, ali to je tek začin za poprilično tipsku priču. Ona je ispričana više na televizijski nego na filmski način, a autor Rob Thomas nije uspeo da se izbori sa porivom da ubacuje mini-klimakse i mini-cliffhangere na mestima gde bi se TV epizoda prekinula za reklame. Kada smo kod reklama, “product placement” je sveprisutan i posebno iritantan kada su u pitanju alkoholna pića. Čini se da Thomasu fali suptilnosti da snimi pravi film, i zato pokušava da na silu ubaci što više elemenata iz serije. U tome nekada uspeva, a nekada ne. Nije loše što se temi pristupa sa uvažavanjem činjenica da su Veronica i društvo stariji 10-ak godina nego u seriji, samim tim zreliji i formirani ljudi. Problem se pojavljuje kod prilično izveštačenog kraja koji ide u smeru mogućeg nastavka filma, koji efektivno gubi kontinuitet sa psihološkim profilom odrasle Veronice. To ispada nelogično, ako uzmemo u obzir da je Veronica odrasla u ispravnu i zdravu osobu, a da se vraća svojoj adrenalinskoj ovisnosti o rešavanju misterija i raskrinkavanju bogataša.

Ono što ostaje kao tema za diskusiju nije kvalitet samog filma. To je proizvod koji će se svideti ciljnoj publici, dok će ostalima biti samo pristojan i ništa više. Glumci imaju prosečna ostvarenja, jer je kalup pretvrd da bi oni napravili više, iako mogu i dosta bolje od onoga što se od njih zahteva. Posebno je to vidljivo kod Kristen Bell. Scenario ima zanimljive dijaloge, ali veoma malo strukture i logike, obrati su neverovatni, odnosi među likovima nedovoljno razrađeni, neki njihovi postupci se protive zdravom razumu. Recimo, Logan se ne ponaša kao čovek koji je optužen za ubistvo i kome preti doživotna robija, a ni kao osoba koja je izgubila dragu osobu. On je više zainteresovan da flertuje sa Veronicom. U prilog tome se i može dodati da je Piz u velikoj meri višak u priči. Mada, fanovi to neće primetiti, niti će tome dati previše značaja.

Ono što je izuzetno zanimljivo su implikacije koje će ogromna Kickstarter kampanja ostaviti na industriju. Sa pozitivne strane, publici je data mogućnost da utiče na industriju na taj način da će finansirati takve projekte za kakve su veliki studiji retko zainteresovani i na taj način ih pritisnuti da aktiviraju scenarije koji su zaboravljeni u fijokama. Sa druge, pesimistične strane, to će možda značiti da će studiji odbijati da uopšte razmišljaju o manjim filmovima dok se ne skupi kritična masa Kickstarter finansijera. Na taj način je Veronica Mars prelomni film, mada ni u jednom trenutku autori nisu imali takve ambicije.