9.4.14

Knights of Badassdom


2013.
režija: Joe Lynch
scenario: Kevin Dreyfuss, Matt Wall
uloge: Ryan Kwanten, Steve Zahn, Summer Glau, Peter Dinklage, Margarita Levieva, Danny Pudi, Jimmi Simpson

Neki filmovi su svima jasni od početka do kraja. Prosto, imaju konvencionalnu temu i konvencionalnu razradu. Neki drugi nemaju te aspiracije, namenjeni su veoma određenoj publici, imaju temu koja je relativno malom broju zanimljiva i temi primerenu razradu. A postoje i filmovi koji jalovo pokušavaju da vrlo usku temu približe što širem krugu ljudi. Knights of Badassdom je takav film.
Istini za volju, verzija koja je dostupna za gledanje je veoma primetno obrađena, premontirana i skraćena u odnosu na ono što je reditelj Joe Lynch imao u vidu. Sam reditelj nije ulazio u detalje svađe sa studijskim producentima, i zadovoljio se time da se javno ogradi od “cuta”. Na nama je da mu verujemo ili ne verujemo.
Istini za volju, film o LARP (“live action role play”) sub-kulturi nije i ne može biti namenjen svakome, pošto je ta “geekovska” niša vrlo uska i vrlo ekstremna. Da bi takav film bio zanimljiv, gledalac mora da poznaje dotični svet ili da makar ima određenu predrasudu u njemu. Takođe, film o nečemu takvom trivijalnom po pravilu nema ambicija da promeni svet, izmisli nešto novo ili da uopšte ostavi trag. To je jeftina i laka zabava, pa ko voli... Jedni će takav pristup nazvati lenjim, drugi skromnim. Meni je, kao nekome ko ima pojma šta su to “geekovi”, LARP i metal, bliža druga varijanta.
 
Dakle, nakon uvodne scene, film počinje sa momkom po imenu Joe (Kwanten) koji uživa u svom životu ošljareći u garaži, slušajući glasnu muziku – metal, naravno – i povremeno sanjajući o muzičkoj karijeri. On živi sa dvojicom cimera, od kojih je jedan slučajni milioner Eric (Zahn), a drugi ustondirani kepec Hung (Dinklage) u kičasto izgrađenom zamku u predgrađu. Jednog lepog dana njegovoj uštogljenoj, na karijeru usmerenoj školskoj ljubavi Beth (Levieva) dosadi činjenica da je Joe neodrasli, neambiciozni klinac, pa mu da nogu. Joe se nađe na putu preispitivanja, razmišljanja da promeni pristup i postane ambiciozniji i odgovorniji, ali ga cimeri pošteno napiju i naduvaju, obuku u oklop i odvedu na LARP vikend sesiju u obližnjoj šumi.
Joe nije oduševljen sa idejom, ali nema previše izbora. Dobra vest je to da je ekipa sa kojom igra sasvim ugodno društvo, tu su duhoviti Lando (Pudi), malo poremećeni “ratnik” Gunther i njegova veoma zgodna sestra Gwen (Glau). Najuživljeniji od grupe, Eric, po suludim pravilima ljigavog game mastera Ronnija (Simpson) mora da izvede ritual da Joa “oživi”, i za tu priliku iskoristi tekst iz jedne knjige koju je kupio na internetu. Ispostavi se, međutim, da je nehotice prizvao pravog demona koji preuzima oblik Beth. Horor-komična krljaža može da počne.
 
I to je izvedeno simpatično, sa gomilom jeftinih efekata koji služe kao posveta filmovima iz produkcijske kuće Troma iz 80-ih i ranih 90-ih. I humor ima potencijala za nešto dalje domete, tu i tamo se nude refernce vezane na sub-kulturu, poneki dijalozi se prevode sa sakatog staroengleskog koji se govori u igri na normalan engleski. Autori ukazuju na seksizam dominantno muških LARP grupa, ali ga niti opravdavaju, niti osuđuju. Režija je “stylish” i svakako vešta, međutim scenario prolazi kroz seriju opštih mesta vezanih za ovakve filmove i sub-kulture, ne razrađujući nijednog od likova, nijedan događaj.
Izbor glumaca, uglavnom televizijskih, je odličan, ali njihova ostvarenja nisu za padanje u nesvest. Ryan Kwanten reprizira ulogu tupavog, ali univerzalno simpatičnog momka koju ima u seriji True Blood. Peter Dinklage pokušava da privuče nešto Game of Thrones publike. Steve Zahn ima možda preveliki odmak od svog lika i igra ga karikaturalno. Summer Glau je simpatična kao “gamer chick”, vlažni san svakog role playera. Jimmi Simpson pokazuje da ima talenta za komediju kao ljigavi game master. Danny Pudi pokušava da reprizira ulogu iz Communitija, ali za to jednostavno nema dovoljno vremena. Osim njih, videćemo još nekoliko poznatih televizijskih glumaca u cameo ulogama.
 
Masa detalja ostaje neobjašnjena. Kako je baš Eric slučajni milioner? Kako je Joe završio faks ako je tako neambiciozan i neodgovoran? Zašto šerifi i ostali lokalci napadaju LARP-ovce sa paintball puškama? Kraj je generički i zbrzan, najviše liči na This Is The End, a humor je veštački sveden na nekoliko štoseva (staroengleski, razlika između “in character” i “out of character” ponašanja i metalska imena kraljeva koji predvode vojske u zamišljenoj bici). Te fore imaju jedan te isti, dosadni, popujući “punchline” da je LARP pomalo ekstremna, ali najviše patetična zabava u kojoj uživaju ljudi koji se ne snalaze u “normalnom” svetu.
Reditelj Joe Lynch je zvezda u usponu kada je u pitanju trash horor. Iza sebe ima gomilu amaterskih radova, kratkih filmova, ali i staž u Tromi. U njegovoj zvaničnoj biografiji stoji da je odrastao na metal muzici, video-igricama, igrama poput Dungeons & Dragons i trash hororima iz obližnjeg video-kluba. Deluje kao neko ko zna o čemu priča i ko je u stanju da napravi koherentan i zabavan film od svojih uspomena iz detinjstva. Iskreno, voleo bih da vidim njegovu konačnu verziju Knights of Badassdom jer verujem da nisam video najbolje od ovog filma. Opet, i ova skraćena, studijska verzija je gledljiva i umereno zabavna. Rekao bih osvežavajuće glupav film, kakav film o role playu treba da bude.