24.4.14

Ride Along


2014.
režija: Tim Story
scenario: Greg Coolidge, Jason Manzoukas, Matt Manfredi, Phil Hay
uloge: Kevin Hart, Ice Cube, Tika Sumpter, Laurence Fishburne, John Legizamo, Bruce McGill, Bryan Callen

Svaki put kad odgledam loš film, a Ride Along je svakako loš film, uhvatim da se pitam zašto i šta sam ja Bogu zgrešio da moram da dangubim sa takvim sranjem. Onda, kad malo bolje razmislim, shvatim da je u pitanju profesionalni rizik. To što vodim blog gde svakog dana kačim po jedan novi film znači da moram da gledam i loše, pa čak i da povremeno zaboravim zašto sam uopšte izabrao da gledam neke od njih. Ali jednom kada se nađu na listi, ta sranja moraju biti pogledana. OCD je nužan preduslov za ono što radim.
Ride Along se može opisati kao januarsko smeće. Film snimljen sa utreniranom hollywoodskom ekipom i namerom da pokupi mnogo love u kratkom roku od manje zahtevne publike koja želi jeftinu zabavu, a ne oscarovske drame. U pitanju je varijacija na nebrojeno puta viđene teme, izlizana, nesmešna i nenapeta akciona komedija u cop-buddy maniru, sa dva glavna zapleta, jednim kakti ozbiljnim i drugim komično-parodičnim, a da su oba generička.
Znate taj štos iz 48 Hours ili Leathal Weapon, dvojica nesrećno spojenih policajaca ili baraba od kojih je jedan opasan, a drugi smešan ganjaju skupinu euro-trash švercera oružja i njihovu domaću mušteriju, misterioznog kriminalca, i to čine na neortodoksne načine. Onda poručnik (u ovom slučaju Bruce McGill) krene da ih prekorava, ali oni se ne daju, pa onda upadnu na veliki sastanak u napuštenom skladištu, što dovodi do obračuna sa krimosima, što dovodi do auto-trke, što dovodi do happy enda. Autopilot, i to totalni.
E, sad, varirajte temu i ubacite u to generičku, prostačku ćoravu komediju koja funkcioniše i kao pozadinska priča za dvojicu likova i kao ne sasvim uspela parodija na Training Day. Glavni lik je mali lajavi Ben (Hart), čuvar u školi i entuzijasta za MMO pucačine (spoiler alert: ta ekspertiza će mu biti korisna kasnije u filmu i to scenaristi koriste, mada ne dovoljno). Kevin Hart je glumac i komičar poznat po takvim likovima, lajavim, bezobraznim i priprostim. U poslednje vreme ga ima posvuda po filmovima i televiziji i stalno tupi jedno isto. Dobro, on ume da bude duhovit, ali to je retko, uglavnom se trudi i trudi, što njegove slučajne uspehe označava sa “i ćorava koka ubode zrno”. Humor je takav tip posla da je trud i naporan rad poguban, a spontanost zakon. Ipak, u ovom filmu Hart ima jednu vrhunsku stand-up rutinu, monolog koji izvodi na školskom igralištu na početku filma, dovoljno da podgreje očekivanja, ne bi li ih posle utopio sa prostaštvom.
Njegov lik Ben ima, ničim opravdano, zgodnu devojku (Sumpter), koja pak ima sasvim opravdano besnog i zaštitnički nastrojenog starijeg brata Jamesa (Ice Cube, u poprilično nezainteresovanom izdanju), koji je pritom i pandur. Naravno, James ne podnosi malog kretena, prvo zato što je kompletni kreten, drugo zato što vrišti kada govori i treće, zato što je sklon nesrećama i svakako ne zaslužuje njegovu sestru. Za Jamesa je ipak jasno da ispod robusne, besne i bodljikave spoljašnosti krije zlatno srce. Kada Ben upiše policijsku akademiju, James će povesti na vožnju sa sobom kroz gomilu neprijatnih i blesavih situacija, ne bi li ga iznervirao, isfrustrirao i ubedio da batali policijsku karijeru, dok će se sam baviti polu-incognito istragom koja uključuje srpske švercere oružja i misterioznog gangstera Omara (Laurence Fishburne kao polu-iznenađenje).
Fore su jadne, svode se na fizičke gegove, nezanimljive reference, pričanje brzo, glasno i piskavo i debilne seksualne teme. Problem je što taj nazovi-humor treba da pokrpi rupe u tzv. ozbiljnom, akcionom zapletu. Dobro, nismo očekivali Copland ili Serpico, ali Ride Along je stvarno kliše do klišea. Scenario su pisala četvorica ljudi, ali deluje kao da je odštancan na traci u nekoj hollywoodskoj štampariji. U scenariju je slovima jedan ženski lik, i to potpuno pasivan.
Tim Story je potpisao Barbershop (2002), jedan svež “crnački” film, ali i monstruoznu američku verziju Taxija. Očito da zna da radi kad ima sa čim, ali i da mu kvalitet filma nije na prvom mestu. Ovde ima zahvalnu glumačku ekipu koju samo treba trgnuti iz sna, i Ride Along bi bio bolji film. Sa druge strane, već je zaradio petostruki iznos budžeta i ima ugovoren nastavak. Cilj ispunjen.