5.11.16

Sleeping with Other People

2015.
scenario i režija: Leslie Headland
uloge: Jason Sudeikis, Alison Brie, Adam Scott, Jason Mantzoukas, Andrea Savage, Amanda Peet, Marc Blucas


Jedan od mojih problema sa romantičnim komedijama kao takvima je što su svojevrsno “morsko prase” među filmskim žanrovima: niti su romantične, niti komične. Dodatno, zapravo su podmukle jer svoj izmišljeni svet zasnovan na rigidnim pravilima podvaljuju kao stvarni zbog fizičke sličnosti sa istim i postavljaju nerealne standarde neiskusnim gledaocima. Naravno, kad smo raspoloženi za besmisleno cendranje, nema bolje pozadine za to od romantične komedije (bonus je da će nas ili “utešiti” ili dodatno iznervirati, šta kome paše), ali mislim da nisam sam kada ustvrdim da su one sasvim zasluženo proterane na marginu Hollywooda i sistemski vađene iz naftalina tamo negde u februaru.

 Romantične komedije uglavnom ne korespondiraju sa realnošću, nego je sistemski krive i maskiraju. To će nepažljivom posmatraču fenomenologije duha dati krivu ideju da je svet nekada bio nevinije mesto zato što su neviniji bili ljudi. Kako neviniji, pitate se. Tako što su u javnost manje ispuštali psovke i svoje perverzne misli. Nemojmo se zavaravati, ta fasada lažne pristojnosti je krajnje licemerna, ljudske misli su oduvek bile jednako prljave, ma kako nam o tome svedočili ljubavni romani ili limunade od filmova.
S vremena na vreme se pojavi poneki izuzetak, jedan od onih koji se usudi da sranje nazove sranjem, koji svoje likove tretira kao ljudska bića s vrlinama i manama, a ne kao prazne ljušture, koji je barem smešan, ako smo već postali suviše cinični da prihvatimo romantiku. Sleeping with Other People spada u tu grupu hrabrih, pametnih i elokventnih romantičnih komedija koje se ne sablažnjavaju nad ljudskim nesavršenostima i perverzijama, nego na njima poentiraju. Zasnovan na hemiji dvoje glavnih glumaca koji prosto proždiru divno napisan dijalog, Sleeping with Other People većim delom svog trajanja pruža sasvim dovoljno zadovoljstva i najciničnijem među gledaocima.
Jer zašto, dovraga, naši protagonisti ne bi bili jedan ženskar – seronja (Sudeikis) i jedna blesava cura (Brie) koja sistemski sabotira svaku svoju vezu tako što svoje partnere vara sa upadljivo prosečnim, čak dosadnim doktorom (Scott) koji je vrti oko malog prsta? Zašto taj “odgovorni član zajednice” ne bi bio negativac zbog svoje dosadne, ljigave prosečnosti? Zašto epizodisti ne bi bili nouveau rich yuppie hipsteri kakve danas možemo sresti u svakom većem gradu? Zašto se oni ne bi oduševljavali nad napijanjem i drogiranjem, bezazleno rekreativnim pritom? Zašto naš par ne bi nakon pred-istorije spetljavanja na faksu ne bi stvorio prijateljski pakt međusobnog pomaganja iako između njih tinja seksualna tenzija koju moraju odagnavati pomoću sigurnosne reči?
 Da, to sve liči na temeljni “update” klasika zvanog When Harry Met Sally, ali korespodencija sa savremenim društvenim kretanjima je neverovatna. Dijalozi su oštri i perceptivni, daju nam do znanja da imamo posla sa inteligentnim likovima i pritom kao da su pisani baš za to dvoje glumaca. Jason Sudeikis je klasičan primer pametnjakovića, zapravo seronje i ovakvo brbljanje kojim pleše na tankoj liniji između šarmantnog i iritantnog mu super stoji. Alison Brie je svoju šansu do sada tražila na televiziji (Community, Mad Men) i po epizodama u indie filmovima, a ova uloga joj može poslužiti kao proboj prema višim nivoima. Ona savršeno upotrebljava svoju bleskastu personu koja je istovremeno i neverovatno naivna i neverovatno seksi. Galerija epizodista i okruženje hipsterskog New Yorka sjajno pune pozadinu dok smo fokusirani na to dvoje.
Jedini problem može predstavljati žanrovska odrednica i postulati koji se u tom smislu ne krše. Na nekom specifičnijem planu, to je kraj koji predviđamo od početka, a koji opet mora proći kroz slalom nekoliko vratolomnih obrata. Pritom autorica Leslye Headland (Bachelorette) ne uspeva da pronađe dovoljno hrabrosti i da nakon jednog od tih obrata film prekine tako da svojom porukom zapravo naruši te zacrtane žanrovske dogme.
To se prenosi i na širi filozofski plan rasprave o ljubavi i prijateljstvu pod seksualnom tenzijom između dvoje ljudi. U realnom svetu, takav odnos nije moguće održavati dugo vremena. Pritisak je naprosto preveliki: zašto sjebati prijateljstvo zbog fantazije o ljubavi ili, ako ćemo etično gledati, zašto glumatati prijateljstvo i ljigaviti kada je u planu sve to sjebati “utrčavanjem u kazneni prostor”? Iako ljudi sa instinktom za samoodržanje u principu nisu skloni takvim eskapadama, romantične komedije tu dilemu o prijateljstvu ili ljubavi tretiraju kao svojevrsni fetiš.
 Ali i pored toga, Sleeping with Other People nudi dovoljno toga za zabavu i uživanje. Živ dijalog, detaljne likove i odličnu glumu. Odustajanje od hinjene pristojnosti. Seksualnu eksplicitnost, makar na verbalnom planu. Pa čak i muziku koja se ne svodi na generički pop. U konačnici, eto nam romantične komedije koja je barem duhovita, ako već nema prostora za iskrenu romantiku.