Other Girls / Toiset tytöt

2015

scenario i režija: Essa Illi (prema video dnevnicima)

uloge: Sara Soulie, Ida Vakkuri, Misa Lommi, Bahar Tokat

Već sam se žalio na koncept omladinskog filma koji su kreirali i sada održavaju sredovečni i stariji ljudi, a koji apsolutno ne korespondira sa današnjom omladinom i njenim preokupacijama. Postoje čitavi festivali takvih filmova i takvi programi se guraju na rubove regularnih festivala, da bi posetu činila uglavnom srednjoškolska publika koja bi možda bila na nekom drugom mestu. Stvar je u tome da su tinejdžeri egocentrična bića i teško će problem nekog imaginarnog lika prepoznati kao svoj.

Other Girls, međutim, nema tu ex-cathedra startnu poziciju u kojoj odrasli autor mudruje mladoj publici na osnovu priče koja nema veze sa životom. Kao izvorni materijal su poslužili video-dnevnici stvarnih helsinških tinejdžerki i stoga se Other Girls doima autentično, makar za okruženje Helsinkija i tamošnje tinejdžerke. Sad, koliko se to prenosi u drugu sredinu, starosnu grupu i generalno u filmsku vrednost, potpuno je drugo pitanje.

Na tehničkom planu, Other Girls je brz, živahan, napredan, savremeno snimljen film koji uspeva da održi pažnju celim svojim trajanjem. Spoj digitalne fotografije, nečega što podseća na amaterske snimke i animiranog filma kao vezivnog tkiva među pričama je sasvim solidan. Problem je, međutim, to što te priče baš i nisu neke priče i uglavnom ne vode nikuda. U pitanju su najtipičniji od tipičnih klinačkih problema za koje se rešenja sama nameću.

Jessica (Vakkuri) se suočava sa prvim ozbiljnim zaljubljivanjem (u simpatičnog jebivetra, naravno) i prvim opasnim razočaranjem. Aino (Tokat) sa uverenjem da je ružna i debela, kao i sa institucijom siledžijstva kao nečega što se od dečije dobi proteže dalje. Taru (Lommi) sa neplaniranom trudnoćom i majčinom generalnom nezainteresiranošću za njen život. A Jenny (Soulie) sa svojom seksualnom orijentacijom i depresijom usled nje.

Njihovi problemi i pozicije u životu su telefonirane već izgledom likova, odnosno castingom glumica. Tako je Jessica cvikerašica u nekom blentavom hippie fazonu, Aino prilično muškobanjasta i pomalo “geekish”, Taru izgleda onako kako zamišljamo sarkastične ranjive cure, a Jenny deluje izgubljeno.

Naravno, problemi sa kojima se one suočavaju nisu ništa nestvarno i nezamislivo, ali su deo škole života kroz koju smo svi na ovaj ili onaj način prošli. Način za njihovo rešenje koji film sugerira, kroz prijateljstvo i zajedništvo, je univerzalno simpatičan, ali pomalo naivan. Ti problemi se rešavaju skoro sami od sebe, sa odrastanjem i samostalnim razmišljanjem. Zapravo ih treba proživeti.

Čak je i način na koji je priča ispričana dosta standardan. Other Girls je praktično omnibus u kojoj svaka cura od njih četiri (zašto se žene na filmu uvek kreću u četvorkama?) ima svoju priču u kojoj su ostale fizički prisutne, ali odsutne duhom, kao nekakve epizodistkinje. Jasno, kada mislimo na sebe, uglavnom ne primećujemo druge, ali tu se onda gubi to prijateljstvo kao ideja vodilja, pa film u konačnici postaje serija simpatično i moderno snimljenih slika iz života. Nije to baš banalno, ali nije ni daleko od toga.