29.3.15

The Little Death


2014.
scenario i režija: Josh Lawson
uloge: Bojana Novaković, Josh Lawson, Erin James, T.J. Power, Damon Herriman, Kate Mulvany, Kate Box, Patrick Brammall, Lisa McCune, Alan Dukes, Kim Gyngell

The Little Death je poprilično direktan prevod od francuskog “Le petit mort”, što je pesnički izraz za orgazam. I dalje ne znam logiku po kojoj je smrt poetičnija i prijatnija od seksa, ali to sam samo ja. Kod nas je, makar na Festu, preveden kao Slatka tajna orgazma i to pogađa suštinu, mada se iz naslova briše ona uvrnuta, opasna i potencijalno smrtonosna komponenta seksa. U pitanju je u neku ruku hyperlink priča smeštena u okruženje parova u srednjeklasnom sydneyskom predgrađu, od kojih svaki krije poneku seksualnu tajnu. Budimo iskreni, to su najčešće bizarni i potpuno bezazleni fetiši, ali i takvi su pod lupom javnog morala, potisnuti i imaju potencijala da aktere uvuku u razne neprilike.
Recimo, naš prvi par je jedini koji se sastoji od dvoje otvorenih fetišista. Paul (Lawson) se pali na ženska stopala, a njegova dugogodišnja devojka Maeve (Novaković) ima fantaziju da bude silovana, međutim sa tom fantazijom osnovna logika nije u redu – silovanje je samo ako žrtva to ne želi.
Drugi par su Dan (Herriman) i Evie (Mulvany) i njihov brak je u krizi zbog ustajalog seksualnog života, pa im terapeut predloži da svoje aktivnosti začine sa malo “role-playa”, što je sve slatko i nevino dok ne postane preterano i preko svake mere elaborirano. 
Treći par su Rowena (Box) i Richard (Brammall), u braku su i godinama se neuspešno trude da dobiju dete. Možda je problem što Rowena nije doživela orgazam, a okidač za to su joj Richardove suze, što mu ne sme priznati, pa se uvlači sve dublje i dublje u mrežu laži i elaboriranih prevara i nameštaljki.
Priča sa četvrtim parom je slična. Oni su Phil (Dukes) i Maureen (McCune), sredovečni, dugo u braku i sa dvoje dece. Njihov seksualni život je nepostojeći. Nije da se Phil ne trudi, ali Maureen je prema njemu hladna i odbojna. A Phil voli jednu drugačiju Maureen, uspavanu, pasivnu, otvorenu, onu koja ga ne vređa i ne omalovažava.
Peti par zapravo i nije par, mada će možda to jednog dana poznati. Monica (James) je osoba sa delimično oštećenim sluhom (nosi aparat) koja radi u centru za pomoć gluvonemim osobama kao prevodilac sa i na znakovni jezik. Sam (Power) je njen klijent sa jednom neobičnom željom: pozvao bi liniju za telefonski seks.
Usput, da bi bilo još zanimljivije, kvartom se šeta novi sused, usamljeni i uglađeni gospodin Steve (Gyngell), uvek dolazi u nezgodno vreme, deli ljudima kolače i usput ih obaveštava da je osuđivani seksualni prestupnik. Niko ga neće pitati za koji tačno prestup je osuđen, niko neće imati reakciju, niko neće ni čuti šta je zapravo rekao. Neki će biti opčinjeni njegovim kolačima koji ih podsećaju na detinjstvo, a koji su nestali sa tržišta jer su navodno rasistički (čokoladni keksi u obliku crnog dečaka). Drugi će misliti samo na svoje trenutne probleme.
The Little Death svakako ima svoje sjajne trenutke smeha i razonode. U pitanju je seksualna komedija, ali ne od onih vulgarnih, polu-pornografskih, niti od još vulgarnijih glupačkih i ćoravih komedija koje se baziraju na transferu neprijatnosti. Štos nije u tome da ismeva seksualne prakse i fetiše, oni su normalni, postoje vekovima, čak smo im i nazive smislili, nego se igra sa našim poimanjem tih fetiša, sa našim sramom od njih, zapravo sramom od samih sebe. Na tom polju, takav iskren stav sam po sebi ne može naškoditi, jer je izvor za ponekad “over-written”, ali generalno na mestu humor koji se čini iskrenim.
Problem nastaje na filmskom nivou. Fetiši su centralna tema, ali variraju od učestalih i gotovo standardnih do retkih i bizarnih. Druge veze su arbitrarne, neki parovi se poznaju međusobno, drugi ne. Neki se slučajno sreću u prolazu, drugi ne. Prestupnik koji ide od vrata do vrata je funkcionalan kao “comic relief”, ali ne uspevamo da shvatimo njegovu poentu, jer čak nije ni katalizator radnje. Najveći problem je sa promenom tona prema kraju filma, pa umesto ugodnih kratkih komičnih crtica imamo dvadesetominutnu sekvencu sa Samom, Monicom i očekivano trashy damom sa vrućeg telefona. Ima to nekih svojih komičnih momenata (očekivanih, kao i ceo film, uostalom), ali je evidentan pad u tempu. To u principu znači da drugi parovi ispadaju iz slike, neki od njih čak ostaju nedorečeni.
Josh Lawson je relativno poznat glumac, više na televiziji nego na filmu, ali je debitant kao reditelj i to se vidi. Koncept se čini standardnim: izabrati nekoliko sličnih priča, igrati na očekivani humor, spojiti ih u jedan kompozitni film sa jednom tematskom i nekoliko situacionih poveznica. Problem je u tome što potencijal filma nije do kraja realizovan. Ovako je to jedna umereno smešna komedija o seksualnim zgodama i nezgodama, pre svega o onome što skrivamo pod maskom savršenog (malo)građanskog života. A mogao je biti i bolji film da je reditelj više pažnje posvetio filmu kao celini, a ne samo pojedinim delovima.