31.3.15

Starry Eyes


2014.
scenario i režija: Dennis Widmyer, Kevin Kolsch
uloge: Alexandra Essoe, Amanda Fuller, Noah Segan, Fabianne Therese, Pat Healy, Maria Olsen, Louis Dezseran

Premisa je stara i dobro poznata. Nešto veliko i uspešno zasnovano je na krivim temeljima blasfemije, zla i korupcije. To veliko može rasti samo pomoću još više blasfemije, zla i korupcije, a i individua koja se penje ne hijerarhijskoj lestivici to može učiniti jedino ako proda dušu vragu. To nešto veliko može biti bilo šta, Stari Rim, moderni kapitalizam ili Hollywood, što je slučaj u Starry Eyes.
Nije da to nismo imali i ranije, često u nekom satiričnom smislu. The Day of the Locust (1975) se bavio najklasičnijim od klasičnog Hollywooda i njegovim “underclassom”, glumcima i statistima za jednokratnu ili višekratnu povremenu upotrebu na bedni ugovor. David Lynch je uspeo da napravi dva različita filma koji se bave Hollywoodom, koji dele atmosferu, ne i tematiku. Mulholland Drive (2001) svakako je zvučniji od dva naslova i direktniji u bavljenju Hollywoodom, dok je Inland Empire (2011) intimnija priča smeštena u mozak glumice koja priprema ulogu. Uostalom, prošle godine smo imali čak dva filma koji razobličavaju ne samo Hollywood, negu celu tu industriju zabave, Maps to the Stars i ovogodišnjeg dobitnika Oscara, Birdmana. U takvom okruženju Starry Eyes zaista donosi malo toga novog.
Ono što mu se ne može zameriti je uvijenost: jasan je i direktan. Mi pratimo Saru (Essoe), simpatičnu devojku koja želi da se probije u svetu glume, ali čak retko dobija pozive za audicije, pa joj je prvenstveni izvor prihoda posao u restoranu brze hrane gde joj šef (Healy) pilji u dupe i obraća joj se sa patronizirajućim tonom. Ona živi sa gomilom cimera iz sličnog miljea u prostranoj kući, gde su trzavice, zavist, neiskrena podrška i sjebavanje samopouzdanja potpuno normalna pojava.
Sarin svet će se promeniti sa audicijom za horor film o Hollywoodu (opa, naznaka meta-nivoa) pod radnim nazivom Silver Scream, iza koje stoji kultna stara produkcijska kuća lagano cormanovskog stila i reputacije. Prvu audiciju će zeznuti, ali Sarah ima što druge glumice nemaju: sposobnost da sebi nanese bol i to pokaže javno, sposobnost da se otvori. To dovodi do susreta sa producentom, nepristojne ponude, odbijanja, premišljanja i konačno transformacije. Sarah postaje monstrum zato što ima posla sa monstrumima i to nije nikakva metafora. Ovde zaista imamo vragove, veštice, rituale i “drugu kožu”. A sve zbog vrlo opasne ambicije, jer ambicija je opsesija, bolest i pohlepa, ako je verovati ovom filmu.
Starry Eyes je umereno zanimljiv film na početku zato što se nadamo da ne znamo gde će nas odvesti, jer je polazište jasno. Čak je i transfer od socijalne priče i priče o uspehu sa svim svojim sastavnim delovima do telesnoh horora izveden postupno i relativno glatko. Problem je u tome što iza toga nema dublje poente, nema razrade, što je metafora preočita. Autori onda traže spas u šoku i “gore” momentima, pokušavaju da skrenu našu pažnju, ali uzalud...
Ono što se mora pohvaliti u ovom nekompletnom filmu je glavna glumica, Alexandra Essoe. Ona je relativno nepoznato ime, iza sebe ima nekoliko kratkih filmova i nekoliko malih uloga u dugometražnim filmovima i na televiziji. Možda je ona zaista Sarah, možda je joj je hrabra i zahtevna, fizički i emocionalno, uloga u ovom hororu skok u karijeri. Možda ćemo još čuti za nju. Iskreno, voleo bih. Ona ima potencijala i za daleko bolje filmove od Starry Eyes, ne samo horore i ne samo minimalne produkcije.