17.3.15

A Birder's Guide to Everything


2014.
režija: Rob Meyer
scenario: Rob Meyer, Luke Matheny
uloge: Kodi Smit-McPhee, Katie Chang, Alex Wolff. Michael Chen, James Le Gros, Daniela Levander, Ben Kinglsey

Ovo je živi dokaz da je moguće snimiti film o apsolutno svemu. Mislim, kada može o posmatranju ptica, onda zaista može o apsolutno svemu. Dobro, ptice su same po sebi lepe, šarene i elegantne, nisu nikom ništa nažao učinile (bar ne svesno, ako izuzmemo Hitchcockovu metodičnu, ali lagano bolesnu majstoriju), a kada su u prirodi, svakako se njihovo prisustvo može pretočiti u lepe, atraktivne kadrove.
A Birder's Guide to Everything ipak nije film o pticama, nego o ljudima, i to o klinčadiji koja odrasta u ljude. Ornitološki izlet i misija traženja navodno izumrle patke je samo okidač za kliše “vikenda koji je promenio sve”, posle koga klinci postaju odrasliji i mudriji. Više od toga, ovaj film je dokaz da se film može gotovo savršeno složiti od klišea na kliše, ako se zadovolje dva uslova. Autor mora pronaći ton i mora mu biti na ljudskom nivou stalo do likova. Rob Meyer uspeva u oba, pa relativno standardni scenario bez veće muke pretvara u izuzetno šarmantan gorko-slatki miks o odrastanju u kome klinci zaista deluju kao klinci, a ne kao projekcije odraslih.
Mi pratimo povučenog Davida (Smit-McPhee). On je posvećeni posmatrač ptica, a taj hobi je “nasledio” od svoje pokojne majke. Ona je mrtva već neko vreme, sećanje na nju bledi, a preko njihove zajedničke aktivnosti David pokušava da ostane u kontaktu s njom. Njegov otac (Le Gros) ima venčanje u planu, i to sa majčinom bivšom negovateljicom (Levander), a malom nije baš drago zbog toga, iako je pristao da učestvuje u ceremoniji. Očit je problem u komunikaciji između oca i sina, iako su obojica pristojna ljudska bića, jednostavno nisu stigli da porazgovaraju o činjenici da svako žali na svoj način, ali i da svako nastavlja dalje u jednom trenutku.
Sa druge strane, imamo školski ornitološki klub. Jeste knjiga spala na tri slova, pored Davida tu su seksualno ugroženi Timmy (Wolff), kojeg jedna zgodna ženska smatra svojim “ličnim matematičkim hobitom”, i Peter (Chen), stereotip odgovornog štrebera koji pritom pati od astme. Klub nakon izvorne peripetije dobija pojačanje u vidu Ellen (Reeves), večite nove devojke sa skupom foto-opremom, kojoj je ornitologija jedna od legitimnih opcija da stekne nove prijatelje za kojima žudi. Oni maznu auto od Timmijevog rođaka i “ptičarenje” može da počne.
Rekoh već u nekim ranijim kritikama, “coming to age” filmovi su mi slabost: jednostavno ih volim još od svojeg klinačkog doba i treba ih baš zeznuti, nakrcati sa nesimpatičnim njuškama ili kroz dečije likove popovati da mi se film ne bi svideo. A Birder's Guide to Everything nije ni u kom slučaju loš ni pretenciozan film, iako nije bez mane. Ceo pokušaj humornog pod-zapleta sa navodnom drogom u autu je nepotreban i naivan. Likovi bi mogli biti malo dublji od skupa osobina i malo manje nalik na stereotipe nepopularnih “nerdova”, ali makar su kroz priču vođeni sa izvesnom toplinom, bez popovanja i patronizacije i izuzetno ležerno odigrani. Kodi Smit-McPhee je izuzetan glumački potencijal, ovde iskorišten do maksimuma. Momak marljivo skuplja uloge, epizodne i glavne, marljiv je i ima prisustvo na ekranu i tip uloge koji preferira, ali daleko od toga da se ne može nazreti versatilnost. Ovde je uparen sa relativno nepoznatim Michaelom Chenom, Alexom Wolffom (HairBrained) i Katie Chang (The Bling Ring) i oni formiraju grupnu dinamiku i zaista deluju kao klinci na izletu.
Posebno osveženje je Ben Kinglsey u ulozi starog “ptičara” koji je ornitologiji posvetio ceo svoj život, usput izgubivši brak, kontakt sa decom i nogu na svojim ekspedicijama. On je toliko u tome da počinje dobijati ptičje konture i gubi osećaj za civilizacijske norme, pa mu nije strano da možda klincima ukrade otkriće ili se makar ušlepa s njima. Tako posvećen je u nekom smislu očinska figura Davidu, ipak je poznavao i izuzetno poštovao njegovu majku. Ipak, jedna replika je tu ključna i Kinglsey je jedan od retkih glumaca koji je može izgovoriti da zvuči ozbiljno: “ Imam 63 godine i drvenu nogu, a nemam vozački ispit. Nemoj me mešati sa bilo kakvim uzorom.”
Zbog takvih momenata vredi gledati film. Iz usta većine glumaca, ovo bi zvučalo banalno i lažno. Kada Kinglsey to kaže, to nekako ima težinu. Podseća nas da u svakom trenutku možemo dotaći dno, da je tanka granica između nečeg plemenitog, potrage za smislom i opsesije. A Birder's Guide to Everything je izuzetno sladak filmčić koji nas navodi da se nadamo da će sa klincima koje gledamo na ekranu sve biti u redu, da neće potrošiti život i završiti kao opsesivci u pokušaju da svemu nađu smisao.