2.2.17

Come and Find Me

2016.
scenario i režija: Zach Whedon
uloge: Aaron Paul, Annabelle Wallis, Garret Dillahunt, Zachary Knighton, Chris Chalk, Terry Chan

Problem sa Come and Find Me je u tome da je sam problem sa filmom teško locirati. Nije režiran bez osećaja, niti užasno odglumljen, niti je scenario užasan, niti je tehnička komponenta zakazala. Čak ni koncepcija da se spoje ljubavna drama i triler potrage na tragu noira i špijunca nije toliko besmislena, koliko je izvedba manjkava i prožeta klišeima i pešačkim rešenjima.

To ponajpre rezultira time da misterije, koja je inače ključni sastojak za svaku priču u kojoj neko nekoga traži, zapravo nema, a svako otkriće se čini slučajnim i rezultira našom upadljivom ravnodušnošću. Ni ljubavna priča nije odrađena sjajno, čak nimalo inventivno, data je kroz flashback momente koji istovremeno prikazuju klišeizirane uspone i padove u jednoj vezi i ostavljaju tragove za saznanja iz triler-priče koja su nam već poznata.

Jedan jedini potencijalno simpatičan momenat, njihov nespretni “meet cute” je nepopravljivo “spoilan” nekoliko scena ranije u prvoj sceni u kojoj je predstavljen kao nekakva bizarna igra. Pogrešne odluke se protežu do otvorenog kraja koji je takav jer Whedon, čini se, ili nije znao kako da završi film ili nije imao petlje.

Sama ideja zapravo nije loša, grafički dizajner David (Paul) i fotografkinja u nastajanju Claire (Wallis) su u ugodnoj vezi sve dok ona jednog jutra iznenada ne nestane. On nema pojma ni zašto ni kako, naprosto ništa nije ukazivalo na takav sled događaja, pa kreće da reminiscencira o njoj i da je traži. Godinu dana kasnije, pomaka u potrazi nema, ali počinju da se dešavaju čudne stvari: prvo ga napadne njen prijatelj s koledža, pa ga stare fotografije dovedu do paravana za rusku mafiju i do neke opskurne vladine agencije. Očito da Claire nije (bila) nimalo naivna, a David usput postaje pravi detektiv-amater...

Priča bi, da je bolje razrađena sa makar nekakvom pretpostavkom kolorita i odstupanja od šprance, imala smisla. Ovako se ne uklapa, deluje slučajno i nategnuto. To je jednim delom krivica glumaca koji nemaju nikakvu zajedničku hemiju, što je opet rezultat njihovih razlika u klasi i pristupu. Dok versatilni Aaron Paul uglavnom coolira kao ljubavnik i ima nekakav “grip” kao detektiv, Annabelle Wallis, televizijska i B-filmska glumica, pokušava da se digne na njegov nivo, ali je kao ljubavnica isfolirana, a kao nekakva Nikita potpuno neuverljiva.


Drugi deo krivice snosi Whedon koji ne zna da razvije i isprati ideje. Autori-debitanti su uvek rizični, a oni sa zvučnim prezimenima posebno. Zach je Jossov (Avengers) brat, karijeru je započeo kao asistent produkcije na TV seriji Deadwood, da bi na nekim drugim serijama pisao scenarije i čak uređivao iste, pa je rešio da se oproba kao filmski stvaralac. Istina, ume on da napiše dijalog ili da odrežira scenu, ali nema ni pregled, ni znanje, a ni disciplinu da bi bio autor.