Tiger Girl

2017.

režija: Jakob Lass

scenario: Jakob Lass, Eva-Maria Reimer, Ines Schiller, Nicholas Woche

uloge: Ella Rumpf, Maria-Victoria Dragus, Enno Trebs, Franz Rogowski

“Zašto želiš biti policajka? Jesi li možda s Istoka?”, upitaće slobodoumni berlinski zgubidani naivnu curu koja je upravo okinula prijemni ispit u pandurskoj školi, pa se zaposlila u zaštitarskoj firmi. Ta dva povezana pitanja su i inače najviša tačka humora i samosvesti nemačkog omladinskog filma Tiger Girl koji verovatno želi biti snažna feministička izjava, ali se gubi u meandrima i krugovima i moralnim dilemama koje retko kad dovode do poente.

Šteta, jer film ima onu maničnu tinejdžersku energiju kakva nam često nedostaje u filmovima u kombinaciji sa zanimljvim uglom gledanja, postavkom tela, moći i fizičke snage u prvi plan. Koliko često imamo prilike videti devojke koje se suprotstavljaju jačem polu na ulici, a ne kod kuće? Koliko često u tom kontekstu njihova pravedna borba postaje izvitoperena kada počnu nastupati sa pozicije moći? Još kada je sve začinjeno humorom, snimljeno atraktivno, propraćeno glasnim soundtrackom i manično montirano tako da drži pažnju čak i kad odlazi stramputicom u lagano popovanje ili kada zapravo ne ide nikuda.

Barem su naše dve junakinje zanimljiv prizor. Maggie (Dragus), kasnije nazvana Vanilla nalazi se na onoj životnoj prekretnici, a nije sigurna kuda dalje. Naivno misleći da će kao policajka moći biti društvu od koristi, a ljudima na usluzi, nalazi se u nebranom grožđu posle neuspeha, pa ide linijom manjeg otpora i zapošljava se kao čuvar u tržnom centru. Mekana kakva već je, ona ne uspeva se na poslu i van njega postavi kao autoritet, pa često biva saterana u kut, bilo od strane frajera koji ne misle ništa loše, ali im je nastup napadan, bilo od strane onih koji zapravo imaju zadnje namere.

Srećom pa joj u pomoć dolazi samouverena Tiger (Rumpf) koja uživa u makljaži s nasilnicima, za šta će joj se Vanilla odužiti, pa njih dve započinju jedno divno prijateljstvo. Ali koliko god Tiger bila opasna na ulici, kod kuće je vrlo podložna dečku i njegovim cimerima, što je u kombinaciji sa životnim uslovima (na rubu beskućništva) gura prema kriminalu. Vanilla je prati, prvo nevoljko, onda sa sve većim žarom, ne samo iz zahvalnosti, nego i zbog želje za avanturom.

Ta silna energija, nažalost, ne konvergira u nešto smisleno. To donekle ima veze sa produkcijskom kućom, odnosno pokretom koji stoji iza filma, FOGMA. Oni imaju svoj manifest u kojem pozivaju na borbu protiv lažnog profesionalizma i umesto toga ističu improvizaciju i kolektivnu kreaciju. Štos je u tome da Tiger Girl odstupa od manifesta utoliko što ima relativno čvrstu narativnu strukturu na koju se kači improvizacija. Međutim, reditelj Lass, nenaviknut na takav sistem ne uspeva da do kraja prenese poentu i čini se kao da nas više zabavlja.

Istini za volju, ima i sa čim i sa kim. Ella Rumpf (Chrieg, Raw) se već pokazala kao efikasna opasna cura, a rumunsko-nemačka glumica Maria-Victoria Dragus (The White Ribbon, Graduation) se s pravom smatra jednom od nadolazećih zvezda evropskog filma. Uz zapažene epizode mladih i perspektivnih nemačkih glumaca, Tiger Girl nije dosadan film. Ali da ne uspeva realizirati svoj potencijal - ne uspeva.