2016.
režija:
Michal Kollar
scenario:
Michal Kollar, Miro Sifra (prema romanu Dominika Dana)
uloge:
Maciej Stuhr, Oldrich Kaiser, Marian Geisberg, Martin Finger, Michal
Suchanek, Zuzana Kronerova, Helena Krajciova
Godina
je 1992. i Čehoslovačka preživljava svoje poslednje dane. Tri
godine ranije, komunisti su sišli s vlasti i pustili “šašave
pisce”, kako to kaže jedan lik u filmu, da im kroje kapu. Primedba
se odnosila na Havelov akt o opštoj amenstiji za sve sumnjivo i
politički osuđene zatvorenike pod koju su se podvukli i sasvim
obični kriminalci, serijske ubice, narkomani i probisveti, poput
Ondreja Riga.
Upravo
sa vešću o njegovom hapšenju počinje rediteljski prvenac vrlo
sposobnog producenta Michala Kollara. Naravno, reč je o fiktivnom,
ali zapanjujuće realističnom svetu nastalom iz pera slovačkog
pisca Dominika Dana koji se bavi inspektorima, špijunima,
bezbednjacima, komunistima, psihopatama, crkvom, drukerima,
tranzicijom i smutnim vremenima. Cerveny kapitan je jedna od
knjiga u nizu, a Danov opus naprosto traži visokobudžetnu
televizijsku seriju. Toliko da i ovaj film zapravo liči na
kvalitetni pilot od dve epizode.
Američki
noir uzori se poznaju kroz klišee: napaljeni mladi inspektor (igra
ga sa punim žarom poljski glumac Maciej Stuhr) je uparen sa okorelim
starim (Geisberg) i njih dvojica pronađu tajno pokopani leš iz
kasnog komunističkog perioda čiji ih trag vodi do Crkve, Službe, a
naročito naslovnog sadističkog agenta kojeg igra češka zvezda
Oldrich Kaiser. Nadalje, patolog je prigodno ciničan sa svojim
komentarima, barovi su sumnjivi i u njih zalaze barabe, različite
interesne skupine štite svoja dupeta, vreme je pasje vruće i sve u
tom stilu.
U
pitanju je, dakle, poštena žanrovska priča sa izrazito lokalnim
šmekom. Osim jednog CGI momenta na početku, produkcijske vrednosti
su izvrsne, posebno za neimpozantni budžet od oko 2 miliona eura.
Svi detalji perioda, poput vozila, arhitekture i odeće su apsolutno
na mestu. Kollar režira školski neprimetno, ali razmišlja
producentski i uspeva da izvuče maksimum iz onoga što ima na
raspolaganju. Neki detalji poput dijaloga na dva jezika će možda
promaći zapadnom gledaocu, ali trenirano istočnoevropsko uho će
ubrati razliku između češkog i slovačkog.
Naravno,
nije sve baš uvek glatko. Naslovni junak je problematičan jer ga
imamo samo u par scena, dakako impozantno krvavih i stoga pamtljivih,
ali smo svejedno očekivali nešto veće njegovo prisustvo u priči.
Oldrich Kaiser je ime koje će privući češke gledaoce, ali ostaje
sumnja da je u pitanju pre svega marketinški trik. Takođe, akcioni
“stunt” u kojem se Maciej Stuhr provlači ispod železničke
kompozicije u punoj brzini bi verovatno posramio američke akcione
junake poput Brucea Willisa, ali je svejedno “over the top”.
Nešto problema se može naći i u raspletu koji deluje malo
saseckano, ali pošto sam imao prilike da pogledam samo DVD verziju,
15 minuta kraću od bioskopske / festivalske, usudio bih se da to
pripišem tom faktoru.
Međutim,
i pored tih laganih nedostataka, Cerveny kapitan je i više od
gledljivog filma i kurioziteta za gledaoce nenaviknute na takve
naslove iz istočnoevropskog miljea. Još više od toga, to je primer
kako nastaje domaća, odnosno regionalna filmska industrija, što se
posebno može primeniti na žanrovske naslove koje fondovi često
zaobilaze.
No comments:
Post a Comment