Take Me to the River

2015.

scenario i režija: Matt Sobel

uloge: Logan Miller, Robin Weigert, Richard Schiff, Josh Hamilton, Azura Skye, Elizabeth Franz, Ursula Parker, Ashley Gerasimovich

Familijarna okupljanja mogu da budu košmar, a verovatnoća za to raste sa masovnošću istih. Oni koji se uklapaju u normu i prosek tih stvari će izdržati bez frke, sedeći, klepećući i žderući, uglavnom neskrećući pažnju na sebe. Ali kako će se provesti osetljivi momčić, koji je btw otvoreno gay kod majčine familije koja je seljačka? Take Me to the River zaslužuje pohvalu što taj standardni “set-up” ne troši onako kako bi to većina filmova učinila, krećući se u standardnom aktivističko-didaktičkom kalupu.

Centar zajeba, dakle, nije ničija seksualna orijentacija ili deklaracija / ne-deklaracija iste. Glavni junak Ryder (Miller) je upozoren da o svojoj seksualnosti ne govori i da se za vikend drži po strani. On se, međutim, pojavljuje u kratkim hlačama jarko crvene boje i majici sa V izrezom, te sa plastičnim, retro naočarima za sunce koje ne skida nikad. Familiji je toliko čudan kao pojava da ga slepa tetka pipa po nogama, a ostatak rodbine na farmi u Nebraski ga čak i ne pita je li peder ili je samo iz Kalifornije. Ali tako neobičan će postati magnet za sve devojčice i za njih će pokazati i strpljenje i interes koji možda čak i nije fingiran.

Frka nastaje kada sa jednom od njih, Molly (Parker) ode u ambar. Ono što sledi nećemo videti na ekranu, ali posledica je tu: Molly krvari u predelu međunožja. Možda je to posledica nekakve povrede usled pada, ili posekotina, ili čak preuranjena menstruacija, ali će njen otac Keith (Hamilton) Rydera optužiti za pokušaj silovanja. Momak će, logično, pomisliti da bi njegov “coming out” skinuo sumnju s njega, ali ga otac (Schiff) i naročito majka (Weigert) savetuju da igra po pravilima familije i skloni se dok bura ne prođe.

I tu onda dolazimo do prave snage filma: ta bura emocija će proći, ali će osećaj neugode i iščekivanja novog sranja opstati i usput će na površinu isplivati silne porodične tajne. Debitant Matt Sobel nam ih, suprotno očekivanjima vezanim za osnovnu dihotomiju napredno-urbanog i nazadno-ruralnog, ne baca u lice, već nas tera da sve vreme čitamo između redova i budemo u nesigurnosti jesmo li ispravno pročitali. Znači, nije tu toliko reč ni o tome ko je napustio dom i zašto, te ko se zbog toga oseća izdanim, koliko o otrovu koji familijom teče godinama i nije bitno kroz koje trivijalije se manifestuje. Keith će Rydera i njegove stalno držati u šahu, a kalifornijska familija iz situacije neće izaći ni trunku pametniji, srećniji ili ostvareniji, dok je pitanje hoće li Keith u potpunosti uspeti u svojim namerama.

Take Me to the River je apsolutno sjajan kao film raspoloženja i atmosfere kojoj je podređeno sve, od kompetentne režije, pa do oštre montaže i fotografije koja ističe strahotu idile: polja i šume su divna i impozantna slika, ali se čovek u njima može izgubiti i utopiti. Takođe, sve pohvale zaslužuju i glumci. Mladi Logan Miller sjajno kanalizira tinejdžersku zbunjenost u situaciji čije sve uglove ne poznaje. Versatilni Josh Hamilton je prilično strašna pojava. Devojčice Ursula Parker i Ashley Gerasimovich (obe su inače igrale kćer Louisa C.K. u seriji Louie) ne samo da su uverljive kao sestre, već su u svojoj igrivosti i zagonetnosti pomalo i sablasne. Međutim, ulogu za pamćenje je odigrala Robin Weigert kao majka koja se pravi da je sve u redu, a zna da nije i da je delom i sama odgovorna za to.

Neprijatan kakav je, film je od svoje premijere i tokom prikazivanja oštro delio kako kritiku, tako i publiku. Nije to ništa čudno, pod-tonovi su uznemirujući, a dramaturgija zasnovana na pretnji u ne-horor okruženju čak i prilično nestandardna. Međutim, sve je tako fino odrađeno i pažljivo dozirano da zaslužuje moju preporuku. Čak sam spreman da podelim i komadić mudrosti: Ako ne poznajete dobro svoju familiju, za to postoji dobar razlog, čak i kad ga vi ne znate.