2012.
režija: Johnnie To
scenario: Wai Ka-Fai, Ryker Chan, Xi Yu, Yau Na-Hoi
uloge: Sun Honglei, Crystal Huang, Louis Koo, Suet Lam
Prve filmske asocijacije na Hong Kong su akcioni i borilački
filmovi, Bruce Lee i Jackie Chan. Sa padom kreativnosti u američkoj filmskoj
industriji, autori su se okrenuli preradama stranih filmova, evropskih i
azijskih, i Hong Kong tu zauzima posebno mesto, pre svega zbog Scorsesea i
njegovog filma The Departed. Znači, u Hong Kongu se radi sasvim pristojni
gangsterski trileri.
Drug War je pravi gangsterski dragulj, iako se u prvo vreme
čini da je u pitanju tipičan pandurski proceduralni triler. Veteran hongkonškog
trilera Johnnie To polako podgreva atmosferu, napetost raste iz scene u scenu,
očekuje se pokolj na kraju i ljubitelji gangsteraja neće biti iznenađeni. Pored
toga, videćemo i nekoliko komičnih momenata, nekoliko brutalnih pucnjava i
nekoliko epskih baletskih tuča, što je već standardni folklor modernih azijskih
akcionih trilera.
Dakle, centralna tema je nadmudrivanje visoko rangiranih
policajaca i gangstera. Sve počinje sa jednom pandurskom akcijom u kojoj momci
u plavom uhapse pun autobus narko-mula (ljudi koji švercuju drogu u svojim
telesnim šupljinama), dok se na drugom kraju grada vidno drogirani vozač zaleti
u restoran. Policiji ne treba previše vremena da vozača identifikuje kao
gangstera srednjeg nivoa Timmija (Koo), vlasnika fabrike sintetičke droge, i
iskusni policajci kapetan Zhang (Sun) i njegova partnerka (Haung) mu ponude
deal: on će im „isporučiti“ vođu lokalnog kartela, a oni će suspendovati
njegovu smrtnu kaznu. Sumnjivo je koliko se Timmy grčevito hvata za dogovor na
početku, vidi se da ima druge planove, poznato je da je sklon bežanju i izdaji,
ali policija trenutno ne razmišlja o tome, pletući mrežu intrige oko
narko-magnata. A kada otkriju da im Timmy radi iza leđa, a da magnat nije
usamljen, nego da je okružen takvim ili većim igračima, na redu je pokolj...
Film ima nekoliko generičkih rešenja: mule i kriminalci
nižeg nivoa su komični do nivoa uvredljivosti (dvojica drogiranih u kamionu)
ili eksploatacije (familija gluvonemih kriminalaca koji kontrolišu jedno
skladište). Baletske tuče su isto već viđene i utisak je da bi Drug War odavao
ozbiljniji utisak bez njih. Druga rešenja su inovativna, kao kada kapetan igra
ulogu dvojice gangstera koji se ne poznaju, pozirajući kao jedan pred drugim.
Timmijeva izdaja je takođe lepo tempirana.
Film citira prave stvari na pravim mestima: obračun na kraju
priziva u sećanje Peckinpaha i Wild Bunch, policijske akcije liče na realniju i
upeglaniju varijantu iz akcionih filmova od pre 20-ak godina. Ipak, najviše
upada u oči Jean-Pierre Melville i njegovo remek-delo Un Flic (1972), odličan
egzistencijalistički triler. Atmosfera u Drug War je napeta, ali svi igrači
pokušavaju da ostanu klinički hladni, dok podižu uloge i blefiraju koliko god
mogu. Wild Bunch pucnjava na kraju filma je jedino logično rešenje, jer nema
nazad. Sa druge strane, i policajci i kriminalci ispod velikih šefova su
prilično zamenjivi šrafovi u mašineriji i oni su toga jako svesni.
Vizuelni identitet je u redu, filtriran po pravilima žanra i
podvučen pozadinskom muzikom. Gluma je za pohvalu, glumci izvlače maksimum iz
svojih likova koji su prilično tipski, ali imaju po nekoliko vrhunskih
momenata. Scena undercover kapetana koji mora da povuče crtu da bi zadobio
poverenje gangsterskog šefa zvuči kao tipska već viđena priča, ali fokus je
negde drugde. Tek kada gangster ode, kapetan može da skine masku i pokaže da mu
je fizički loše, jer je ušmrkao droge „za konja ubiti“, a on sam nije naviknut.
Malo šta u ovom filmu je slučajno. Scenario je neverovatno
precizan, što je čudo za nešto što piše četvoro ljudi, režija precizna i
rutinerska, ali povremeno intuitivna i inovativna, kada okvir to zahteva. Tempo
filma je za svaku pohvalu, napet je od početka do kraja, a furiozan kada počne
pucnjava. Uostalom, likovi filma nisu toliko karakteri, koliko su tipovi, drama
u filmu nije njihova lična, nego je osnovna nit sukob između ljudi sličnih osobina
i sličnog načina razmišljanja, na različitim stranama zakona. Drug War je jak
film od početka, ali kraj ga čini sjajnim.
No comments:
Post a Comment