What Maisie Knew

2013.

režija: Scott McGehee, David Siegel

scenario: Nancy Doyne, Caroll Cartwright

uloge: Julianne Moore, Steve Coogan, Onata Aprile, Alexander Skarsgard, Joana Vanderham

Najgora glupost koju dvoje sebičnih ljudi mogu da naprave je imanje dece. Deci se moramo posvetiti potpuno, staviti njihove potrebe ispred svojih, na kraju zaboraviti na svoje ciljeve koji se ne uklapaju sa imanjem dece. Šta se dešava kada dvoje sebičnih ipak odluči da ima dete? O tome govori izvorni roman What Maisie Knew Henrija Jamesa iz 1897. i ova moderna filmska adaptacija.

Maisini roditelji su ne tako različiti karakteri, sebični i samoživi krelci kojima je dete samo sredstvo za međusobno prepucavanje. Otac Beale (Coogan) je biznismen i stalno je na telefonu, majka Susanna (Moore) je prestarela pop-rock starleta koja sanja o povratku među zvezde. Film počinje sa njihovim razvodom i bitkom za starateljstvo. Kao i knjiga, celi film je ispričan iz Maisinog (Aprile) ugla gledanja, a autori su dovoljno hrabri da ne odstupe ni za milimetar od svog čvrstog stava ni po cenu da roditelji ispadaju karikature. Uz takve roditelje postavlja se pitanje da li je ikoga briga kako će se događaji odraziti na Maisie kada odraste. Za sada je njoj svet odraslih zanimljiv i čudan, čak blesav, ona ima svoje dečije preokupacije kao što su plišane ili prave životinje, vrtić i igranje sa drugarima.

Za pozitivan uticaj na devojčicu će se pobrinuti nekadašnja dadilja Margo (Vanderham) koja postaje Bealova nova žena, te konobar Lincoln (Skarsgard), novi muž Maisine mame. Dvoje zamenskih roditelja će pokazati više brige i osećaja za malu nego njeni vlastiti roditelji, a po klišeu romantičnih drama će se među njima razviti nekakva dinamika. Margo je nežna, i zna sa decom, a prema Maisie gaji i iskrene emocije. Lincoln je, sa druge strane, tipično muški trapav i blesav kada su deca u pitanju, ali se između njega i devojčice razvija obostrana nežnost. Na kraju ćemo ih doživljavati kao ad hoc familiju, pošto će Beale i Susanna polako nestajati iz glavnog toka filma, i pojavljivati se samo da naprave sranje.

Steve Coogan je komičar veoma raskošnog talenta, i ovde to pokazuje. Iako je Beale dramski karakter, Coogan mu daje komičnu notu. Možda to nije fer, da nam glumac daje svoju presudu o liku koji igra, ali je svakako zabavno. Beale je onaj tip lika koji bi se iz većine situacija izvukao sa lošim, otrcanim vicem, i ta ljigavost je apsolutno uverljiva u Cooganovoj izvedbi. Julianne Moore nije na tom nivou uverljivosti, prosto više deluje kao očajna domaćica – kupoholičarka nego kao muzička zvezda, ali svejedno pokazuje svu svoju mračnu stranu u sceni kada vodi malu kod sudskog psihijatra, pokušavajući da joj usadi lažno sećanje na to kako ju je otac tukao. Onata Aprile je simpatična kao Maisie, slatka, maštovita i zaigrana, ali najvažnije potpuno prirodna i opuštena. Maisie nije tipično filmsko dete koje plače i vrišti i privlači pažnju na sebe, ona samo želi da razume šta se oko nje dešava. Alexander Skarsgard je glumac koji ima čvrst stav i možda čak i tip uloge (taj imidž ledeno cool frajera koji vuče još sa televizije iz serija Generation Kill i True Blood), ali pokazuje da je sposoban da se menja i evoluira kao glumac, da prihvati različite uloge, a da ostane prepoznatljiv. Joana Vanderham je britanska televizijska glumica, a What Maisie Knew je njen prvi bioskopski film. Ipak predstavlja pozitivno iznenađenje.

Mali problem sa filmom su njegovi likovi: površno napisani i jednodimenzionalni, pa služe samo kao sredstva za poentiranje očiglednog. Dobro, možemo se složiti ili se ne složiti sa predstavljanjem ljudi koji su posvećeni karijerama kao sebičnih, dok nasuprot njima stoji “mudrost jednostavnog običnog čoveka” koja se ogleda u skromnosti i puno ljubavi, ali to ne znači da film ne bi profitirao od slojevitijih prikaza očevih ili majčinih problema, ili bilo kakvog konteksta koji će nam ih prikazati kao osobe, a ne kao nosioce jedne ili dve osobine. Na žalost, ni Maisie nije najdetaljnije prikazana, ali su autori malo više potrudili sa njom.

I pored svih mana, What Maisie Knew je pozitivno filmsko iskustvo. Možda zbog promene kraja, koja je u originalu veoma morbidna, a u filmu dolazi skoro do “feel good” teritorije. Ne, to ne znači da je film završen hollywoodski, i da je zbog toga njegova oštrica otupela. Vredi ga pogledati zbog solidnih glumačkih ostvarenja, kao i zbog spoznaje da niste toliko loš roditelj, niti da su vaši roditelji bili toliko loši. Sa druge strane, verovatno bi i jedni i drugi mogli biti mnogo, mnogo bolji. Mislite o tome.