10.11.13

The To Do List

2013.
scenario i režija: Maggie Carey
uloge: Aubrey Plaza, Johnny Simmons, Bill Hader, Alia Shawkat, Sarah Steele, Scott Porter, Rachel Bilson, Clark Gregg, Connie Britton

Originalni American Pie nije bio naročito originalan film, ali je tinejdžersku seksualnu komediju podigao na novi nivo što se tiče sirovosti humora i grafičnosti prikaza. Od tada je prošlo četrnaest godina, originalni serijal je doživeo već četvrti nastavak, uz još četiri video-filma koji prate epizodiste iz originalnog serijala. The To Do List pokušava da bude American Pie, samo za curice. Problem je što u tome ne uspeva.
Možemo misliti šta hoćemo, ali originalni American Pie je pažljivo i precizno napisan i solidno odigran, i komediju baziranu na transferu neprijatnosti podigao na nivo sposobnosti da ponekad izmami malo smeha. The To Do List se previše oslanja upravo na to: na transfer neprijatnosti, likovi su generički do maksimuma, situacije od predvidljivih do jednostavno odvratnih, zaplet linearan. Film ne mogu da izvuku ni brojne pop-kulturne reference na 90-te, zato što su ili prejednostavne, ili su suviše slučajno ubačene, a u svakom slučaju ih je previše.
Za ceo setting 90-ih postoji jednostavno objašnjenje: ovako ridikulozna priča nije moguća u doba interneta. Dakle, imamo štreberku Brandy Klark (Plaza) koja je svoju srednju školu u američkoj zabiti (Boisey, Idaho) završila kao đak generacije. Ima već overenu ulaznicu za jedan od boljih univerziteta, ali šta će joj sve to kada nema nikakve socijane veštine, i uz to je još devica. Godina je 1993, Kurt Cobain je još bio živ i čak smatran privlačnim tipom, filmovi su se uzimali iz videoteka na kasetama, Clinton je započinjao svoj mandat, a Hillary je služila kao inspiracija devojkama koje planiraju da same uspeju u životu. Naša junakinja Brandy će posle katastrofe na jednoj žurci gde se prvi put napila i poljubila sa Rustijem (Porter), koji uz to liči na Cobaina, odlučiti da se pre odlaska na studije seksualno opismeni.
Brandy je, naravno, inteligentna samo za školske zadatke i ima talenta samo za štrebanje, dok je za privatne i životne stvari ekstremno naivna, do te mere da markerom obeležava svoj donji veš. Ona će svoj zadatak početi na štreberski način: napraviće popis pred-seksualnih aktivnosti (od kojih su neke naivne, neke uobičajene, a neke previše perverzne čak i za iskusne devojke) koje će izvesti u toku leta i sve krunisati gubljenjem nevinosti sa Rustijem. Sa sastavljanjem liste, izborom partnera za aktivnosti i sticanjem iskustva će joj savetima pomagati dve ružnjikave prijateljice (Shawkat i Steele) i droljasta starija sestra Amber (Bilson). Majka (Britton) će je podržavati na putu seksualne spoznaje, dok bi za oca (Gregg) bilo idealno da Brandy ostane devica do braka, a možda i dalje.
Usput će raditi kao spasilac-početnik na lokalnom bazenu koji vodi deset godina stariji tipični gubitnik Willie (Hader), a da bi se svaki kliše komedije pogodio, na istom bazenu radi i Rusty, ali i Brandin školski drug Cameron (Simmons), tipični dobri i naivni dečko koji je slepo zaljubljen u nju.
Transfer neprijatnosti samo počinje sa seksualnim situacijama, od kojih su neke preterane i iritantne (drkanje u bioskopu), i kamo sreće kada bi se tu završio. Ali ne, jednako kao što pila sa referencama na 90-te, autorica pila i sa transferom neprijatnosti: tako je poslovođa na bazenu neplivač, pored toga što je gubitnik i budaletina, a Brandy će dva ostajati bez gornjeg dela kupaćeg kostima (a nema sise, što je takođe running joke), a na najnižem nivou filma će gurnuti govno u usta.
Dakle, svi likovi su samo skicirani i to prilično karikirano. Otac je strogi sudija koji propoveda moral iz Biblije, sestra je priglupa drolja i ona i Brandy se stalno svađaju, Rusty je zgodan momak, ali glup k'o kurac, Cameron je šeprtlja, a Willie skoro debilan. I Brandy, kao glavni i noseći lik, ima neku listu osobina i čudnih navika, umesto strukture ličnosti. Problem je što glumci nisu na visini zadatka ili nemaju odgovarajuće direktive. Hader, inače uglavnom glasovni glumac u animiranim filmovima i autorkin muž, pokušava da odigra ulogu kakvu očekujemo od Jacka Blacka u jednako ćoravim komedijama, ali je nekako bledunjav. Prijateljice su izuzetno iritantne tinejdžerke koje je teško ignorisati. Ostatak epizodista su po pravilu bledunjavi i bez ikakve ličnosti. Priznanje treba odati Clarku Greggu, čoveku sposobnom da izjavi najveće gluposti, a da ne promeni izraz lica i Rachel Bilson koja unosi malo živosti u svoj dosta plitak lik.
Celom filmu treba odati priznanje za hrabrost. Hrabrost da se teme lati direktno i otvoreno i ispadne glup, ali ponosan. To ne treba da čudi, pošto su žene dosta verbalnije i otvorenije od muškaraca kada je u pitanju priča o seksu. Problem je što u mešanom društvu, a naročito među muškarcima tipična ženska otvorenost postaje neprijatna, na granici odvratnog. Medalju za hrabrost zaslužuje i Aubrey Plaza koja skoro sama nosi ovaj film i nema ni najmanje blama, iako izgleda ekstremno budalasto kroz veći deo filma.

Problem je, dakle, u formuličnim rešenjima i preterivanju generalno. Nešto smislenih tema koje se stidljivo pomaljaju ispod zapleta, zbog istog tog glupavog i linearnog zapleta ne mogu da se razviju. Mislim da ženska seksualnost i seksualno sazrevanje zaslužuju zreliju komediju, a ne ćoravu. Možda će žene bolje provariti ovaj film od muškaraca. Moj utisak je da je The To Do List nepotreban film, i da bi i za Brandy i za nas bilo bolje da ona svoje probleme reši na drugi način, čitanjem knjiga, razgovorom sa iskusnijim, a u današnje vreme pretraživanjem svemoćnog googla. Za utehu je jedino da filmski ukus nije mnogo deteriorirao od 1993. Tada je najgledanija komedija bila Mrs. Doubtfire, zapravo serija priglupih gegova koje izvodi Robin Williams preobučen u babu.