19.11.13

Elysium

2013.
scenario i režija: Neill Blomkamp
uloge: Matt Damon, Jodie Foster, Sharlto Copley, Alice Braga, Diego Luna, Wagner Moura, William Fichtner

Neill Bloomkamp se pojavio skoro niotkuda (pre nego što je počeo sa scenarističkim i rediteljskim radom, bavio se 3D efektima) pre četiri godine i snimio jedan od najinteresantnijih i najinovativnijih filmova (inače filmski solidne) 2009. godine. District 9 je poprilično jasna alegorija na apartheid u Južnoj Africi , snimljena kao mockumentary (lažni dokumentarac) o internacijskom kampu za vanzemaljce u toj zemlji. District 9 je snimljen u širokoj koprodukciji i, uprkos neurednoj estetici, sa relativno ozbiljnim budžetom od 30 miliona dolara. Elysium predstavlja njegov transfer u prvu ligu Hollywooda.
Politička pozadina filma je slična kao u prvencu. Zemlja je postala prenaseljeno i neugodno mesto za život zahvaljujući eksploataciji koju je elita vršila nad masama. Elita se odlučila izgradi svoj svet na orbitalnoj stanici i tako je nastao Elysium (Raj), relativno ugodno i sigurno mesto za život gde elita uživa u obilju, visokoj tehnologiji i sjajnom zdravstvu. Zemlja je i dalje prenaseljena, a siromašni su još više pod jarmom bogatih korporacija sa sedištem na orbitalnoj stanici. Jedan od najunosnijih, ako ne i najunosniji posao za siromašne Zemljane je šverc ljudi sa Zemlje na Elysium i petljanje sa elysiumskom tehnologijom.
Nakon ljigave uvodne sekvence sa mladim Maxom i mladom Frey, vidimo ih kao odrasle. Frey (Braga) je medicinska sestra u slabo opremljenoj tesnoj bolnici, i majka devojčice koja umire od leukemije, a Max (Damon) je bivši robijaš koji radi na pokretnoj traci u fabrici egzoskeletona. Kada mu se dogodi nesreća na poslu, on biva ozračen i ostaje mu samo pet dana života. Da bi se izlečio, mora hitno na Elysium, a put do tamo košta mnogo novca ili krupnu uslugu. Zajedno sa prijatelejm Juliom (Luna) prihvata poslić za osrednjeg kriminalca Spidera (Moura), koji u teoriji može da ga prošverca na Elysium. Poslić je kidnapovanje elysiumskog direktora trenutno nameštenog na Zemlji Carlyla (Fichtner) radi „skidanja“ informacija iz njegove memorije. Za taj posao Max će dobiti i egzoskeleton i eksternu memoriju kao bonus...
U međuvremenu na Elysiumu vlada politička kriza. Predsednik Patel je za mirno i tiho rešavanje problema imigranata, ali ministarka odbrane Delacourt (Foster) ne preza ni od čega kako bi zaštitila granice od nepoželjnih imigranata. Kada jednom pretera i koristi zabranjene tajne operativce na Zemlji predvođene Krugerom (Copley) za obaranje aviona za šverc ljudi, Patel je gotov da je smeni. Delacourtova će onda sklopiti pakt sa Carlylom da on promeni sekvencu u programskom kodu Elysiuma i omogući joj prostor za državni udar. Informacije koje Carlyle drži u glavi su dragocenije i opasnije od očekivanih brojeva računa i log in kodova, a Maxu je za petama suludi Kruger, i vreme mu ističe, a zbog opasne situacije blokirani su svi letovi iz Los Angelesa na Elysium.
I tu dobijamo akcioni film sa ljudima u robotskim kostimima koji se puškaraju, mačuju i lemaju, a pozadinska priča postaje sve više pozadinska. Logika filma je upitna, ali to je uvek slučaj sa SF akcijama, i to se da oprostiti ako je film dobar. Elisium nije loš film, ali bi bio dosta bolji i sa dosta manje rupa kada bi bio jednostavniji. Ovako upada u tipičan problem za prekomplikovane filmove: ostaje nedorečen i postaje žrtva svojih prevelikih ambicija.
Problem je na svim nivoima vezanih za priču i scenario, najviše sa likovima i njihovim motivacijama. Recimo, Max ima ideju da preživi, a onda se iz vedra neba pred kraj filma žrtvuje. Spider od kriminalca protiv svake ekonomske logike postaje revolucionar i borac za pravdu. Kruger od vojnika - prašinara na tajnom zadatku postaje suludi pučista sa ogromnim ambicijama. Jednom kad na scenu stupi akcija, sva motivacija se prosto raspada. Akcija je spektakularna, film dobro izgleda, lako je prepoznati uticaje iz starijih, legendarnih filmova i posvete njima. Tako ćemo prepoznati A Boy and His Dog, Blade Runner, Strange Days, Starship Troopers i još nekoliko naslova.
 Začudo, District 9 je prisutan samo u tragovima. Korištenje nemirne ručne kamere je toliko standardni postupak u novijim filmovima da District 9 nije čak ni prva asocijacija na to. Druga poveznica je tematska, opet se radi o veštački podeljenom društvu, samo što je ovde asocijacija na realna društva malo suptilnija, što ne znači suptilna. Elysium su u tom slučaju sigurni delovi Amerike, dok Los Angeles podseća na latinoameričke favele. Opet, Elysium može biti i Evropa, a Los Angeles Afrika, a rušenje aviona može predstavljati silne skandale oko Lampeduse. Naravno, moguće je iščitati i međurasne (međuklasne) odnose u Južnoj Africi, opsednutost sigurnošću u ograđenim naseljima bez dodira sa prljavom sirotinjom.
Kao i kod svih preambicioznih, pomalo shizofrenih filmova, Elysium dosta često zaboravlja da koristi resurse koje ima: a u ovom slučaju su to glumci. Da, gomila glumaca sa različitih krajeva sveta deluje spektakularno na posteru, ali tu ne staje njihova primena. Wagner Moura je karakterni glumac, nosilac glavne uloge Nascimenta u brazilskom mega-hitu Tropa de Elite, ali je ovde sveden u nekoliko klišeja. Matt Damon je reditelju bitan zbog njegovih akcionih sposobnosti i fizičke spreme, ali ne vidimo baš njegove dramske domete, što je nedopustivo za glavnog lika da bude tako aljkavo napisan. William Fichtner je odličan kao samoljubivi, pasivno-agresivni negativac, ali mislim da je takav izbor uloga koje ga uteruju u jednu usku nišu maksimum njegovih mogućnosti u Hollywoodu. Jodie Foster donosi ono što se od nje očekuje: hladnu i proračunatu ulogu.
Copley je ipak najveća zvezda filma. Nakon što nas je oduševio kao nesposobni birokrata u District 9, sada je kitnjasti negativac – psihopata, što je potpuno drugačija, a jednako zahtevna uloga. Svaki detalj u njegovom ostvarenju je na mestu i čini se originalnim, od akcenta i stalnog brbljanja do facijalne ekspresije. Čini se da on i Blomkamp dobro sarađuju i da se razumeju, a za očekivati je da Copley bude nosilac u rediteljevom sledećem filmu.

Elysium je solidan film, sulud, zabavan i brzometan. Problem je što je suviše konfuzan i nelogičan da bi bio dobar, i da je daleko od odličnog filma. Čini se da se Blomkamp pozabavio više sa efektima i akcijom, ali nije hteo da se odrekne stava u pozadini. Problem je što stav nije ni razrađen i argumentovan, pa to baca senku na Elysium. Da nema pretenzija da bude ozbiljan film, Elysium bi bio vrhunska zabava. Da je malo detaljniji i intelektualniji, stajao bi uz bok Blade Runneru i ostalim zahtevnijim SF filmovima. Ovako nije ni tamo ni ovamo, pa je solidna šansa da bude zaboravljen. Iako se isplatio finansijski, Elysium je, u autorskom smislu, korak unazad, i kao takav će biti osuđen na kratkotrajnu slavu i duboki zaborav posle toga.