The Lifeguard

2013.

scenario i režija: Liz W. Garcia

uloge: Kristen Bell, Mamie Gummer, Martin Starr, Joshua Harto, David Lambert, Amy Madigan, Adam LeFevre

Možda postoji pametan, smislen film koji se skriva ispod površine The Lifeguard. Možda bi nas odveo u mračne hodnike ljudske svesti pritisnute stresom odrastanja i suočavanja sa stvarnim životom, u kojem su rutine koje smo zamišljali kao prijatne (posao u struci, kućenje, zasnivanje familije) odjednom postale opterećujuće i da nam treba odmor od njih. Taj stres odrastanja (američka zezalica bi glasila PCSD: Post College Stress Disorder) nije posebno nova tema ni u ozbiljnim naučnim istraživanjima ni na filmu, ali još uvek nisu otkriveni uzroci, posledice i terapija, i zapravo se na to gleda kao na uvod u krizu srednjih godina. Imali smo filmske primere i ranije, od The Graduate (Mike Nichols, 1968) pa sve do sasvim uspešnog Liberal Arts (Josh Randor, 2012) u kojima se fakultetski obrazovani pojedinac smori od svakodnevnog posla ili razmišljanja o istom i onda ode na neku vrstu odmora, ne bi li se pronašao.

To se dešava i protagonistkinji The Lifeguard, Leigh (Bell), agencijskoj novinarki koju je dotukao posebno bizaran slučaj mladog tigra zatvorenog u kavezu u jednom newyorškom stanu koji je uginuo od gladi i žeđi. Naravno, ona je napisala sjajnu reportažu, i pokupila prnje i uselila se nazad u roditeljsku kuću. Njena majka je sitničava klimakterična žena (Madigan) opsednuta svojim blesavim projektima (poput tečaja trbušnog plesa), dok je otac (LeFevre) povučen, stoji na usluzi i spreman na sitne otpore svojoj ženi. Srećom, pa su tu i dvoje prijatelja, Todd (Starr), gay kustos u prodajnoj galeriji, i Mel (Gummer), pomoćnica direktora u njihovoj zajedničkoj srednjoj školi. Leigh želi da se vrati u »srećne dane« kraja srednje škole, pa se u tu svrhu zapošljava kao spasilac na bazenu gde je radila kao srednjoškolka, a veselo društvance dobija pojačanje u vidu nekih novih klinaca, pre svega Malog Jasona (Lambert), manekena za sjebane tinejdžere. Leigh će naravno napuniti baterije, shvatiti šta se s njom dešava i šta hoće od života kroz seriju bizarnih i slučajnih događaja, od kojih su neki na granici seksualnog delikta.

I tu film apsolutno gubi na elokventnosti. U nameri da postane i ostane suptilna, autorica Liz W. Garcia ne uspeva da nam prikaže nikakav pravac u kojem Leigh evoluira ili se menja. Sve što vidimo je gomila slučajnih scena sa prijateljima i klincima, opijanje, duvanje, raspravljanje sa murijom, svađanje, mirenje i jedna bolesna ljubavna priča između Leigh i šesnaestogodišnjeg Jasona, koji ima i psihijatrijsku dijagnozu. Mi kao gledaoci nemamo previše pojma o čemu se tu radi, osim da se njih dvoje ludo zabavljaju, dok ih većina drugih osuđuje.

Glumci su većinom sposobni da izvuku šta mogu od uloga, koje su uglavnom tipske. Gummerova je pristojna kao Mel, žena na ivici nervnog sloma razapeta između sigurnosti posla i doma sa dosadnim, konzervativnim i sitničavim Johnom, i slobode idiotiziranja koju joj pokazuje Leigh. Starr je u redu kao Todd, lik sa puno potencijala, ali sveden na neodgovorni pederski stereotip. Mladi Lambert je sjajan kao Jason. Adam LeFevre i Amy Madigan ostvaruju zapažene epizode sa osećajem za finese. Nažalost, problem je u Kristen Bell koja jednostavno nije glumica sposobna za kompleksan ili nedorečen lik. Možda je to jednostavno slaba gluma, a možda je i ona žrtva dramaturško-rediteljske nemuštosti i nedovoljne hrabrosti da se zauzme stav. Ne treba zaboraviti da je Kristen Bell vruće ime na televiziji.

Autorica Liz W. Garcia je većinu karijere provela na televiziji, a The Lifeguard joj je prvo filmsko iskustvo. Odlučila se da ga snimi bez većih filmskih zvezda, Bell je u usponu, sa relativno skromnim sredstvima i sa sveprožimajućom indie estetikom. U tome je preterala preko svake mere, najviše po pitanju muzike. Ona trešti skoro stalno i u pitanju je varijetet opskurnih indie i garažnih sastava. To možda ne bi bilo loše, ali je previše upotrebljavano, pa zato ubrzo ide na živce.

The Lifeguard je film za izbegavanja u svakom slučaju. Ako ste ljubitelj (verovatnije ljubiteljica) herc-romana, smetaće vam moralni diskurs glavne junakinje. Ako volite da vaše romantične drame imaju stav, ubiće vas odsustvo istog. Ako cenite da film ima narativnu strukturu, činiće vam se kao konfuzan, nabacan i slučajan film. The Lifeguard ne vredi gledanja, osim možda nekoliko duhovitih štoseva na početku. A i to ćete naći drugde.