The Possibilities Are Endless

2014.

autori: James Hall, Edward Lovelace

Edwyn Collins je najpoznatiji kao autor i izvođač hita iz '90-ih A Girl Like You. Neki će reći “one hit wonder” i neće baš potpuno biti u pravu. Collinsovo prisustvo na muzičkoj sceni nije ni u tom trenutku bilo kratkotrajno, bio je deo britanske new wave scene kasnih 70-ih i 80-ih sa sastavom Orange Juice i nakon toga solo karijeru, ali hit tog kalibra više nije imao. Nakon jednog intervjua 2005. godine u kojem je izjavio da se ne oseća dobro i da se verovatno otrovao hranom, Collins je primljen u bolnicu gde je konstatovan moždani udar. Dve godine kasnije, izdao je album Home Again.

“The possibilities are endless” je jedna od sintagmi koju je Collins uspeo da izgovori odmah nakon moždanog udara, zajedno sa “da”, “ne” i “Grace Maxwell”, imenom svoje supruge. Film The Possibilities Are Endless Jamesa Halla i Edwarda Lovelacea (Warewolves Across America) dokumentira Collinsov put oporavka, od fragmentiranog, nepovezanog uma i fizičke nesposobnosti za bilo šta do povratka muzici i novog albuma. Ali to ni u kom slučaju nije normalan dokumentarac.

Prvo, zaboravite na “talking heads”, kolege i prijatelje koji će reći poneku lepu i prigodnu reč. Collinsov put je sa njim prošla samo Grace i njih dvoje će jedini i isključivo iz off-a pričati ovu priču. Collins u svom tempu, svojom dikcijom, fragmentirano i sa osetnim posledicama udara, više slažući nekakvu sliku. Grace će tu biti trezveniji, pribraniji deo, ona vodi brigu i vodi računa. Moždani udar je zajebana stvar i za “beskonačne mogućnosti” je često potrebna beskonačna žrtva onog ko se brine i beskonačna volja onog koji je pogođen.

Film je, pametno i pravilno, podeljen na dve polovine. Prva se slobodno može nazvati redefinicijom dokumentarca, uz svega jedan dokumentarni snimak i to na samom početku, gde Collins na vrhuncu slave gostuje u televizijskoj emisiji. Nakon toga, prilično naglo, imamo zatamnjenje i slobodno asocirane slike kao ilustraciju za reči koje čujemo. Izgovara ih sam Collins, polako, polu-razgovetno, nestrukturirano. Slike i njegova naracija poprimaju izglede lynchovskih i malickovskih surealnih filmskih eksperimenata.

Iako je sa svojim strukturiranijim i uređenijim opažanjima Grace prisutna kao “glas razuma” i u prvom delu, ona će preuzeti film u drugom. The Possibilities Are Endless nakon surealnih slika postaje klasičniji, normalniji film o oporavku, a čak i vidimo dvoje naših protagonista na tom putu oporavka u njihovom domu u Škotskoj za koji je Collins jako vezan, ali i onda ostaje potentan, visceralan, vizuelno dorađen i emocionalno efektan.

Zapravo, možda ga je najbolje doživeti kao ljubavnu priču. Bezgranična ljubav dvoje ljudi. Ljubav prema muzici. Ljubav prema životu. I kao takav zaslužuje preporuku.