2014.
režija:
Mélanie Laurent
scenario:
Mélanie Laurent, Julien Lambrochini (po romanu Anne-Sophie Brasme)
uloge:
Joséphine Japy, Lou de Laage, Isabelle Carré, Radivoje Bukvić,
Claire Keim, Roxane Duran, Louka Meliava, Carole Franck
Mélanie
Laurent je imala munjevit uspon u glumačkoj karijeri. Sada je kao
glumica međunarodno poznata i priznata, a osim talenta, pomogao joj
je i splet srećnih okolnosti, odnosno saradnja sa Tarantinom na
Inglorious Basterds. Da se podsetimo, isti film je doneo
Oscara Christophu Waltzu i takođe lansirao njegovu uspešnu
međunarodnu karijeru. Ono što je o Laurentovoj manje poznato je
činjenica da se bavi i režijom, a Respire joj je drugi
dugometražni film koji potpisuje.
Za
razliku od glume u kojoj je versatilna i prilagodljiva, u pogledu
režije za sada ima jasno izgrađen (ili ograničen) stil i izbor
tema. Oba njena filma su drametine smeštene u određene okvire
(familija, vršnjačka grupa) i na neki posredan način se bave
odrastanjem. Oba filma su onako festivalski teška i neprijatna, što
je dovoljno da ih uvrsti u konkurenciju, osigura poneku nominaciju, a
u slučaju nedavno završenog Festa, i neku nagradicu.
Filmovi
o odrastanju su najčešće pozitivni i gledljivi najširoj publici,
neretko budalasti i sentimentalni, ali po pravilu su optimistični.
Ne i Respire. Zapravo, ovde se može povući paralela sa
jednim drugim, boljim, takođe francuskim filmom, La vie d'Adele.
U oba slučaja imamo dve devojke i u oba slučaja jedna otkriva neku
novu dimenziju života drugoj. U oba slučaja one baš i nisu tolike
klinke, maturantkinje su u najmanju ruku. U oba slučaja imamo
primere okrutnosti koji će svakako imati posledice. Čak Respire
lagano skreće ka toj lezbo-komponenti koja je bila prisutna u La
vie d'Adele, ali niti ima eksplicitnosti, niti nivo odlazi dalje
od one glupavo-tinejdžerske fascinacije.
Respire
čak i počinje slično kao La vie d'Adele, slikom školskog
života. Sa jedne strane, reč je o dvostruko kraćem filmu, pa se
dve cure mnogo brže upoznaju i sklapaju nekakvo prijateljstvo. Sa
druge strane, kako je i njihovo prijateljstvo površno, tako se i
film doima razvučenim, površnim i u velikoj meri kao ispričana
priča. “Twist” ovde je izdaja, manipulacija, psihičko nasilje u
vršnjačkim grupama i ta toliko puta opevana fragilnost mladih duša.
Dakle,
imamo Charlie (Japy), devojku koja vodi neupadljiv život. Ima neko
svoje društvo, dečka sa kojim se kao nešto muva, i priprema se za
maturu. Jedino što nju zapravo muči je situacija u kući: otac
(Bukvić) je naoko simpatičan tip, ali je zapravo ljiga i švaler,
dok je majka (Carré) od one relativno popustljive sorte koja uporno
ponavlja isti obrazac i primi muža nazad. Onda u njen život ulazi
Sarah (de Laage), nova cura u školi koja vrlo brzo postaje njena
najbolja drugarica. Sarah, sa jedne strane, nudi malo živosti i beg
od sive egzistencije, ali je takođe i loš uticaj, manipulativna,
destruktivna, negativna.
Problem
nastaje kada prijateljstvo između njih dve pukne i kada se sve to
pretvori u mučenje Charlie. Simpatičan detalj na tom mestu je
paralela sa odnosima kod Charlie u kući, taj obrazac međuzavisnosti,
ali to nije dovoljno da održi film na okupu. Respire onda
počinje da ide linijom tinejdžerske melodrame o psihičkom
zlostavljanju, da bi se završio ne preterano inovativnim nasilnim
šokom.
Autorica
izvornog romana je svoje delo napisala kad je i sama bila
tinejdžerka, pa se sa te strane može gledati kao simpatično naivna
klinačka pretencioznost. Mélanie Laurent nije mlada i neiskusna,
ali propušta da kao autorica, ovog puta filma, da jednu drugu,
zreliju dimenziju. Slično važi i za njenog ko-scenaristu
Lambrochinija jer se njihov zajednički scenario zasniva na već
viđenim stvarima i modelima, bez varijacije, inovacije ili makar
komentara. Dve stvari su ipak pogođene: fotografija je odlična, a
casting izuzetan. Obe mlade glumice su zlata vredne, a sjajno ih
prate i njihovi vršnjaci i vršnjakinje, kao i iskusniji
profesionalci. Ali dobar film ne čini samo dobra gluma ili dobre
namere... Možda grešim, ali Respire je za moj pojam izuzetno
prosečan film.
No comments:
Post a Comment