22.4.15

Let Us Prey


2014
rezija: Brian O'Malley
scenario: David Cairns, Fiona Watson
uloge: Liam Cunningham, Pollyanna McIntosh, Bryan Larkin, Hanna Stanbridge, Douglass Russell, Niall Greig Fulton, Jonathan Watson, Brian Vernel


Manje ili više od početka znamo na čemu smo. Uvod možda izgleda otrcano i na nivou muzičkog spota, ali njegova ekonomika je genijalna. Nema, dakle, potrebe za polučasovnim upoznavanjem sa likovima, još manje za otkrivanje tajne oko misteriozne persone i mogućeg pokretača zapleta. On je bauk, vrag, natprirodna pojava i očito je dosao po nešto u stereotipnu, kišovitu, od Boga zaboravljenu škotsku zabit. I za početak samo luta mestom...
Onda se u zgodnom trenutku, pred očima nove policajke Rachel (McIntosh), poturi pod ukradeni auto u punoj brzini. Autom upravlja Caesar (Vernel) i biva promptno uhapšen. Kada se, međutim, Rachell okrene, misteriozni bradonja skitničkog izgleda je nestao. Rachel zato bez razmišljanja odvede Caesara u policiju u pritvorsku jedinicu gde joj narednik (Russell) objasni da je on stara i standardna mušterija. U pritvoru je trenutno stacionirana još jedna takva mušterija, naoko fini i uglađeni učitelj (Watson) čiji je hobi ubijanje boga u svojoj ženi. Uskoro stiže još dvoje policajaca (Larkin, Stanbridge) sa sve misterioznim bradonjom (Cunningham) i vec zbog nečeg je potreban doktor (Fulton). Onda doktor napravi sranje i njih dvojica takođe dobiju svaki svoj "apartman" u ćorki. Među pritvorenicima počinju psihološke igre na koje nisu imuni ni panduri, posebno ako se uzme u obzir da svaki od njih ipak nešto krije...
Ne znam baš koliko njihove tajne mogu proći kao misterija, jer ih vrlo rapidno otkrivamo. Rekoh već, ni misteriozni bradonja nije tako misteriozan, jedino što kod njega ne znamo je motiv zašto te jadnike jebe u glavu. Vrlo brzo će nam postati jasno šta su sve oni zajebali, kako robijaši, tako i panduri, kakve grozne tajne i nedela kriju. Da citiram Savu iz Kikinde, sve su to kurve, pederi, licimuri, miljarderi, demoni, budale.
Ono što sledi je brutalan, krvav, atmosferičan i zajeban horor. U jednakim proporcijama imamo i psihološki pritisak i "in your face" momente strave, užasa, nasilja i brutalnosti. Dakle, sat i po napetosti i zabave u pravom, "old school" stilu, bez tupljenja.
I to radi savršeno. Scenario je jednostavan do "idiot proof" nivoa i inteligentnom i veštom reditelju nije nikakav problem da ga iskoristi do maksimuma. Ima tu preteranog objašnjavanja i preterivanja generalno, ali vrlo malo da bi nam pokvarilo zabavu. Recimo da narednikova transformacija nije bila baš potrebna. Glumci su više nego sposobni i sjajno odabrani za svoje likove. Pollyanna McIntosh kao najveće ime donosi sasvim pristojnu ulogu. Ostali manje poznati glumci su takođe prilično koloritni u svojim izvedbama. Zvezda filma je ipak Cunningham koji iz svog ionako najzanimljivijeg lika izvlači apsolutni maksimum i zaista podiže film na novi nivo.
Dakle, očekujte jedan žanrovski čist i precizan horor, možda sa primesama trilera, ali bez art skretanja. Mali i zajeban, reklo bi se. Iznenađenje je bilo videti takav film na Festu, cak i u žanrovskom sklopu programa. Bilo kako bilo, svakako je vredan paznje poklonicima žanra, pre svih Carpenterovih klasičnih radova. Let Us Prey je film čija se iskrenost i direktnost mora ceniti.