25.4.15

Horrible Bosses 2



2014.
režija: Sean Anders
scenario: Sean Anders, John Morris, Jonathan M. Goldstein, John Frances Daley, Michael Markowitz
uloge: Jason Bateman, Jason Sudeikis, Charlie Day, Jennifer Aniston, Kevin Spacey, Jamie Foxx, Chris Pine, Christoph Waltz, Jonathan Banks

Čim sam pročitao vest da će Horrible Bosses dobiti nastavak, pretpostavio sam da će to biti jedan od onih veštačkih, besmislenih, nakalemljenih nastavaka smišljenih za otimačinu para od naivnih gledalaca. I bio sam u pravu, ovaj nastavak je sasvim nepotreban, što je i publika solidno prozrela, pa je, pored svega, još i flopnuo. Kako je priča prvog filma bila završena i zaokružena, za nastavak po narativnoj liniji realno nije bilo mesta, pa su samo preuzeti likovi iz filma i smišljena (spakovana od sastavnih delova) nova priča, sa ciljem da sve bude izraženije: gluposti su gluplje i glasnije, za bilo šta pametno nema mesta, humor je još uvredljiviji i direktniji, k tome još manje smešan i delotvoran. Pod-teksta nema nikakvog. “Mi smo ovdje samo zbog para”, citiram KUD Idijote i pretpostavljam da je to bila deviza studijskih glavešina kad su dali zeleno svetlo za ovakav projekat. Rezultat je da on vređa dostignuća originalnog filma koji je zaradio solidnu svoticu i u određenim segmentima uneo dah svežine i kontekst u “mainstream” komedije za odrasle.
Ne da je originalni Horrible Bosses bio dobar film, jer, budimo iskreni, nije, ali je makar imao potencijala da bude solidan i relevantan. Naravno, teorija je jedno, a praksa drugo, pa je potencijalno zanimljiv kontekst modernog kapitalizma ispeljan tako da se u konačnici Horrible Bosses pretvorio u populističku komediju, onakvu kakve gledaju preopterećeni radnici da bi se smejali šalama o genitalijama, seksu i telesnim fluidima i trojici šmokljana i debila koji pokušavaju da se osvete svojim sadističkim, perverznim i kradljivim šefovima. Raja nije skužila štos da se sve vreme smejala samoj sebi. Drugi deo čak nema ni taj potencijal, nema ni te šefove (osim u nakalemljenim epizodama radi fingiranja kontinuiteta), nema kontekst, zapravo nema ništa originalno, potencijalno zanimljivo, čak ni smešno.
Priča počinje izvesno vreme posle kraja prvog filma. Naši šmokljani, najpametniji od trojice, ali ipak nedovoljno pametni Nick (Bateman), patetični Kurt (Sudeikis) i retardirani Dale (Day) su odlučili da pokrenu svoj biznis sa nekakvom alatkom za tuširanje koja se zove “shower buddy”. (Gay humor – check.) Prezentacija na televiziji im polazi po zlu, a još im se web stranica zove niggerdale (rasistički humor – check), pa im posao propada. Slamku spasa će im ponuditi mladi bogataš Rex (Pine) koji će ponuditi da ih otkupi, ali oni su rešeni da budu sami svoji šefovi, pa će to odbiti. Tu uskače Rexov otac Burt (Waltz) koji će im dati kredit i naručiti prvu veliku seriju proizvoda. Štos je u tome što on nema nameru da im plati za robu, nego samo da im naplati kredit i to će ih dovesti do bankrota.
Ideju za instant rešenje će dobiti od starog znanca Motherfuckera Jonesa (Jamie Foxx u reprizi uloge iz prvog filma, još glasniji i nejasniji, iritantan do übera), a ta ideja glasi da otmu Rexa kako bi im Burt platio dug za otkup. U tu svrhu moraju provaliti u ordinaciju zubarke Julie Harris da bi ukrali gas-smejavac za omamljivanje, ali i da bi se Jennifer Aniston pojavila u reprizi uloge iz prethodnog filma, samo što je sad njena uvrnuta seksualna opsesija dignuta na novi, izrazito neprijatan nivo. To više nije smešno, to je patetično. Pojaviće se i Kevin Spacey kako bi grupu debila zajebavao iz zatvora, eto tako... Bilo kako bilo, otmica ne prolazi po planu (iznenađenje samo takvo) i naši šmokljani su opet u većim problemima nego na početku.
Dalje imamo samo usiljeni humor na seksualne i druge teme i ponavljanje jednih te istih štoseva kroz ceo film. To nije “running joke” jer nije bilo smešno ni prvi put. Kurt i Dale izgledaju kao da im je između dva filma mozak odstranjen hirurškim putem, pa Nick u poređenju s njima deluje kao genije. Chris Pine je zaglavljen sa jednodimenzionalnim, ljigavim i neuverljivim likom, pa iz njega ne uspeva da izvuče ništa. Njegova uteha leži u tome što je bolji od velike većine ostalih. Christoph Waltz je potrošen bezveze, i sva je prilika da se njegova hollywoodska karijera posle nekoliko bljeskova našla u slepoj ulici. Videćemo hoće li se iz nje izvući. Spacey je prisutan koliko da naplati ček, a Jennifer Aniston pokazuje da nema blama kad su u pitanju komedije. To možda nije loša osobina, ali ovde svakako ne izgleda dobro, i mislim da joj ovakve uloge škode. Zapravo, čudi me kako ona nije dobijeni tekst spalila i pepeo poslala producentima i studijskim glavešinama da pokaže šta misli o svojoj ulozi i njhovom projektu. Ono što su joj servirali je zaista uvredljivo. Jedina pozitivna strana filma je Jonathan Banks kao nadrkani policajac kome je jasno da ima posla sa idiotima i to zapravo izgleda kao legitiman stav o filmu.
Naravno, Horrible Bosses 2 je loš film, mada to smo mogli pretpostaviti i pre. Čudno je, međutim, koliko je to zapravo loše i pored renomiranih glumaca. U stvari, čemu smo se i mogli nadati od autorske ekipe koja je zamalo pogodila sa prvim delom i koja je dodatno pojačana sa veteranima ćoravih komedija za odrasle. Važnije od svega ovaj film pokazuje šta sve ne valja u Hollywoodu, posebno glede poslovnog modela. Svaki slučajni uspeh se mora pretvoriti u mužu sa nastavkom, ma koliko on bio besmislen. Ako bude i trećeg dela, mislim da ga neću pogledati ni iz radoznalosti. I ovaj sam komotno mogao preskočiti.