Black Coal Thin Ice / Bai ri yan huo

2014.

scenario i režija: Yi'nan Diao

uloge: Fan Liao, Lun Mei Gwei, Xuebing Wang

Došao je u Berlin prošle godine bez neke velike frke i pompe i pokupio Zlatnog Medveda, te Srebrnog za glavnog glumca pride. Onda se povukao praktički u ilegalu, distribucija po festivalima i eventualno ponekom arthouse-u. Nominacija za Oscara – nula bodova, možda ga Kinezi nisu ni predložili. Ostadoše uspesi na Berlinu, ako su to i uspesi, znajući da Berlin ume da deli Medvede isključivo prema kriterijumu političnosti nekog filma, a kineski noir koji se bavi marginom zvuči kao nešto što bi moglo da pokupi nagradu tamo.

Hajdemo sa prvom nedoumicom. Prevedeni naslov podrazumeva crni ugalj i tanak led, u pesničkom smislu je to to: ugalj je crn i pokretač je radnje na neki način, dok led baš i nije tanak, čvrst je i postojan, zima u severnoj Kini je u pitanju. Taj tanak led je možda ono po čemu protagonista hoda u prenesenom značenju, on se ne kloni nevolja, on ih izaziva i u tome vidi smisao. Na to treba dodati podatak da se originalni kineski naslov prevodi kao Daylight Fireworks, što zvuči besmisleno, ali u filmu ima smisla. Autor kaže da oba naslova zajedno tvore igru između realnosti i sna, stvarnog i nemogućeg. Recimo da mu verujem.

Počinje kao krimić. Godina je 1999. Raskomadani delovi tela pojavljuju se u različitim industrijskim postrojenjima u različitim okruzima. Policajci imaju sreće da otkriju ko je žrtva. Međutim, to je sve vrlo daleko od logike, žrtva je običan kamiondžija koji je prevozio ugalj, čovek nebitan i nezanimljiv. Inspektor Zhang (Fan Liao) pretpostavlja da je ubica žrtvin brat i to dovodi do komičnog, ali fatalnog obračuna u frizerskom u kojem ginu i brat i njegov kompanjon, ali i dvojica policajaca, a Zhang biva ranjen.

Pet godina kasnije, on je osramoćen, pijan i mučen krivicom, kao svaki noir detektiv. Baš kada stupi u kontakt sa bivšim kolegama, na površinu isplivava slučaj koji ga je koštao karijere, odnosno dešavaju se ubistva po sličnom modelu, sa delovima tela razasutim okolo. Jedina poveznica među njima je Wu (Lun Mei Gwei), radnica u perionici veša, koju su sve žrtve poznavale. Ona možda nije punokrva manipulativna “femme fatale”, ali je svakako noirovska žena sa tajnom koja govori mnogo manje od onoga što zna. Zhang kreće da je istražuje na svoju ruku, ali između njih počinje da se razvija ljubavni odnos koji može ugroziti istragu, a pitanje lojalnosti je od ključnog značaja za oboje...

Kao noir, Black Coal, Thin Ice je samo donekle funkcionalan. Manje ili više, počinje i završava se sa arhetipskim likovima ubice, dame u nevolji i detektiva. Misterija je suviše jednostavna, a pored toga su ključne scene veoma atipično tempirane. Recimo, ubica biva otkriven i uhvaćen na dve trećine filma, pa je epilog svojevrsni anti-klimaks. Snoliki, nadrealni delovi su razbacani nasumično, uglavnom bez neke očite funkcije u priči, relativno su atraktivni za gledanje, ali se jednostavno ne uklapaju. Pa čak je i političnost filma upitna, iako imamo zločin i marginu, krv, blato, bedu i brutalnost. Ovde je ta margina logična posledica raslojavanja, gotovo prirodna pojava u svakom društvu, a kinesko se čak ni ne folira više da je egalitarno. Politička crta je svakako prisutnija u A Touch of Sin koji je smešten u sličan milje.

Istini za volju, određeni aspekti su pogođeni savršeno. Fotografija je odlična i sugestivna, kako u prikazu sredine, tako i kad su u pitanju odnosi dvoje glavnih likova. Zapravo, ljubavna priča sa svim zadrškama i kočnicama je možda i najbolji i najzanimljiviji deo filma, originalna je, ima dubinu, pažljivo je napisana i predivno odglumljena. I Fan Liao i Lun Mei Gwei su pun pogodak za svoje uloge, posvećeni su potpuno i stoga uverljivi.

Kada se sve uzme u obzir, Black Coal, Thin Ice je dosta bolji po delovima nego u celini. Zapravo više čudi bljesak slave u Berlinu nego relativna opskurnost koja je usledila. Možda je razlog tome što je originalni “cut” od preko 200 minuta prepolovljen i što je dosta toga izbačeno iz finalne verzije. Možemo se samo pitati o čemu se tu radi i zašto je to tako. Možda je u njemu misterija kompleksnija, njeno rešenje manje proizvoljno, a nadrealni momenti su bolje pripremljeni i imaju više smisla u konačnici. Ovako, Black Coal, Thin Ice ostaje neloš, na momente dobar film koji ima potencijala da bude odličan, ali se do tih visina ne diže.