Wyrmwood: Road of the Dead

2014.

režija: Kiah Roache-Turner

scenario: Kiah Roache-Turner, Tristan Roache-Turner

uloge: Jay Gallagher, Bianca Bradey, Leon Burchill, Luke McKenzie, Keith Agius, Breynn Schwerdt

U poslednje vreme “zombie” podžanr se iz filma u film pojavljuje sa nekim novim “twistom”. Nije više dovoljno napraviti klasičan horor ili postapokaliptični film katastrofe, u miks ulaze neizostavna komedija (Shaun of the Dead), akcija (28 Days Later), globalni triler (World War Z), romantična komedija (Warm Bodies), pa čak i indie drama (The Battery). Sa svakim novim novim filmom pitamo se dokle će biti moguće varirati jedno te isto. Wyrmwood je u tom smislu veoma klasična zombie postapokaliptična akcijada koja deluje kao da je sastavljena iz delova drugih filmova sa idejom da se obrati pouzdanoj žanrovskoj publici. Štos je, međutim, u tome što svoje sastavne delove koristi i slaže promišljeno i pametno, pritom dodajući i nešto svog začina i lokalnog (australskog) humora i štiha.

Wyrmwood nas odmah baca u vatru. Trojica oklopljeno-maskiranih tipova pucaju na hordu zombija dok jedan uvlači kamionet u garažu. Akcija teče uspešno, ali sa poteškoćama. Onda se jedan od njih, aboridžin Benny (Burchill) vraća u prošlost i priča svoju priču u stilu priča za logorsku vatru. Naš protagonista Barry (Gallagher) na to odgovara da je upucao ženu i kćerku pištoljem na eksere i film se šalta na njegovu perspektivu, od početka najezde zombija nadalje.

Barry je priprosti mehaničar, dobar muž i otac. Dobija poziv da beži iz grada od svoje sestra Brooke (Bradley), fotografkinje čiji su gothic modeli upravo popizdeli u garaži i pretvorili se u zombije. Nesrećnu Brooke će onda oteti maskirani vojnici i prepustiti je ludom doktoru (Schwerdt) koji jako voli muziku i vrši sulude eksperimente nad zombijima i ljudima u potrazi za lekom od virusa. Istovremeno, Barry odlazi da je potraži, ali uspeva jedino da nađe ponekog preživelog i sa njima formira jedinicu drumskih ratnika, pa akcijada može da počne...

Motiv ceste, maski i oklopa, te oklopljenih automobila podseća na Mad Max filmove i to na veoma prijatan način. Ima tu i drugih momenata, zombiji su dovoljno brzi i agilni da akcija izgleda pristojno i dinamično, a veoma pokretljiva i začuđujuđe kontrolisana kamera deluje kao aktivni lik u priči. I priča je, iako poznata, složena dovoljno elegantno, inteligentno je ostavljen prostor za nastavak, a nova saznanja o prirodi goriva i krvi su pametni scenaristički trikovi braće Roache-Turner.

Zanimljiv komad trivije je to da je Wyrmwood gotovo amaterski projekat, da je sniman na entuzijazam, samo vikendima tokom četiri godine. Film ni po čemu ne deluje amaterski, možda malo fanovski, ali nikako diletantski. Glumci su nepoznati, ali to ne znači da nisu profesionalni i u svakom slučaju su sjajno pronađeni i uposleni. Braća Roache-Turner su očito vrlo dobro znali šta žele postići i u tome su i uspeli. Wyrmwood je jedan sasvim pristojan film koji i pored islužene premise i tvrdog žanrovskog kalupa deluje sveže i koji je svakako zabavan,