14.4.15

Everly


2014.
režija: Joe Lynch
scenario: Yale Hannon, Joe Lynch
uloge: Salma Hayek, Gabriella Wright, Hiroyuki Watanabe, Akie Kotabe, Laura Cepeda

Neka vas jedan ozbiljan vrhunac u karijeri Salme Hayek ne zavara. Možda su je ubacili u “combo” sačinjen od igranja istorijske (slavne) ličnosti i polu-invalida uz neizbežno poružnjavanje, i možda joj je to donelo nominaciju za Oscara jednom prilikom, ali Salmu pamtimo po drugim, distinktivno trash ulogama lepotica i opasnica kod Tarantina i Rodrigueza. Dakle, kad pred sobom imamo Everly, film u kojem je Salma miljama najpoznatija faca, koji je pritom snimljen u Pinkovoj fabrici globalnog trasha u Beogradu i koji je pritom radio ponosni trasher Joe Lynch (Knights of Badassdom), barem znamo šta možemo očekivati.
Everly (Hayek) prvo vidimo potpuno golu, sa yakuza tetovažom na leđima, iz elegantnog gornjeg rakursa koji nam podastire i arhitekturu stana. Ona je mučena i pretučena, ali uspeva da pronađe telefon i pištolj. Sledi rokanje i dvadeset mrtvih gangstera u prvom obračunu. Tek onda saznajemo da je ona oteta pre četiri godine, naterana na prostituciju i zatvorena u stanu, te da je bila gazdina (Watanabe) ljubimica koja ga je izdala. Saznajemo još da ima paničnu majku (Cepeda) koja kao da je ispala iz telenovele (što će biti i jedan od jačih štoseva), te preslatku kćerku koju nije videla skoro od njenog rođenja.
Ono što nam sledi je klasična krljačina u trajanju od regularnih 90-ak minuta, sa čudnim spektrom potencijalnih ubica, od koleginica-kurvi, preko raznih perverznjaka do policije i gangsteraja u raznim oblicima. Naravno, biće tu i komičnih predaha i pseudo-filozofskih razgovora sa umirućim gangsterom dobrog srca (Kotabe), ali Everly bazično ostaje festival nasilja i perverzije, zaliven krvlju i začinjen sadizmom i eksploatacijom. Dakle, ništa novo i neočekivano.
Da se ne lažemo, ima Everly poneki elegantan kadar, poput pomenutog uvodnog ili pokolja u liftu. Ima i par kratkih i “slatkih” forica, poput opasnog psa i “loptice”, ali dosta često je u pitanju klasično razvlačenje i gnjavljenje. Znamo mi, a zna i Joe Lynch da nas takvo prolongirano i preterano nasilje neće šokirati, to nekako očekujemo i dobijamo, ali ovde to nekako deluje ravno, možda čak i bledunjavo. To je možda bilo cool u Kill Bill filmovima ili u nekim opskuritetima iz 90-ih koje možda slučajno uhvatimo na televiziji, ali ovde je to samo kopija kopije. Čak je najbolja elaborirana fora u filmu, ona koja se proteže kroz ceo film, totalno drpanje iz Die Hard. Štos ima tri elementa: skučeni prostor iz kojeg nema izlaza, ograničenost radnje na jedan dan i to Badnjak ili Božić, te soundtrack sastavljen od ironiziranih božićnih pesama. Efektno i elegantno, ali rekoh već, bolno poznato.
A Salma je dobra. Generalno, nije ona loša glumica, sposobna je i za humor i za auto-ironiju, za sprdnju sa svojom personom i karijerom, možda čak i za zahtevnije stvari. Na sreću ili nažalost, ovde se kompleksnost od nje ne traži. Ona je figura, ona je stripovska ideja, ona je telo sa pištoljem, nožem ili čime god u ruci. Salma dobro izgleda sa svojih 50-ak godina, onako kako bi filmska zvezda i morala da izgleda, zgodna je i fit, a na njoj nisu vidljivi tragovi operacija. Šteta što Everly nije ni izbliza dobar film da bi joj vratio zasluženi zvezdani status, pa makar i u B produkciji.