2.9.16

Night of the Living Deb

2015.
režija: Kyle Rankin
scenario: Andy Selsor, Kyle Rankin
uloge: Maria Thayer, Michael Cassidy, Ray Wise, Chris Marquette, Syd Wilder, Julie Brister


Stvar sa zom-com žanrom je to što je svaki štos verovatno već oproban i teško je ubaciti nešto novo. Zato je često jedini put iskoračiti hrabro napred u trash i napraviti film koji je “over the top”, o kojem će se pričati i čiji će humor ležati u predivnoj preteranosti same premise i onoga što na ekranu vidimo: užasa, nasilja, krvi, političke nekorektnosti, vulgarnosti...
Romantične komedije koje se takođe križaju sa zombi-filmovima su tu u još težoj poziciji zbog svog pedigrea: romantične komedije su tek nesmešne rođake komedija. Gotovo je nemoguće napraviti funkcionalan spoj romantične komedije i akcionog horora sa zombijima. Onda se Warm Bodies ispostavlja kao debeli izuzetak, prvo zato što u postavi ima Johna Malkovicha makar u dve-tri scene, a drugo zato što se hvata Shakespearea i njegove sveprisutne ljubavne tragedije Romeo i Julija i subvertira je direktno i na prvu loptu.
Autor Night of the Living Deb, Kyle Rankin je svega toga duboko svestan, pa pokušava sa potpuno drugačijim pristupom: nudi nam pravu, punokrvnu romantičnu komediju po pravilima i sa svim narativnim elementima žanra, a zombi-apokalipsa je samo vidljiva pozadina. Ta odluka je bistra iz više razloga. Filmski gledano, fokus je na drugom mestu od očekivanog kad imamo zombije u priči. Ekonomski, romantičnu komediju je mnogo lakše producirati nego zombi-film pod uslovom da ne radiš kompletan trash, a većinu sredstava osiguravaš kampanjom na kickstarteru. Pritom, i u zombi-segmentu, Night of the Living Deb pokazuje zavidan nivo produkcijskih vrednosti za “kikiriki” za koji je film snimljen.
Naša naslovna junakinja (Thayer) može biti simpatično i ugodno društvo, ali koči je nesigurnost i loše samopouzdanje koje sakriva konstantnim blebetanjem pa zato ispada čudakinja. Zbog toga nije prezenter vesti na lokalnoj televiziji, nego uglavnom radi kao snimatelj i zato nema dečka. Veče je uoči praznika i njena debela prijateljica (Brister) je bodri da priđe zgodnom tipu koji stoji naizgled sam u baru. Ispostavlja se da je tip, zove se Ryan (Cassidy), zauzet, ali je njegova verenica Stacy (Wilder) više nego spremna da ga ostavi kada sazna da je ovaj odbio posao u firmi svoga oca, lokalnog tajkuna.
Nakon pijane noći, Ryan i Deb se bude u njegovom stanju sa malo do nimalo sećanja na prethodne događaje. Poznat vam je to osećaj makar iz urbanih legendi: osećaj da ste napravili glupost. Dok Deb gleda kako da se uvali kao nekakva legitimna devojka, Ryanu je prioritet da je izbaci iz stana pre odlaska na praznični ručak. Međutim, svet u kome su njih dvoje zaspali nije isti kao onaj u kome su se probudili: na ulicama divljaju horde zombija koje proždiru retke nezaražene ljude. Kako je Ryan toliko moderan, eko-svestan muškarac, ne poseduje auto, oružje, konkretnu hranu niti bilo šta što bi na bilo koji način moglo pridoneti borbi za preživljavanje, čudna brbljivica koju je do pre pet minuta hteo da izbaci iz kuće mu je odjednom preko potrebna.
Plan je stići na porodični ručak kod Ryanovog oca, a njegove političke veze će pomoći da se svi skupa prebace na sigurno. Kakva će biti njihova reakcija na Ryanovog blentavo-pohotnog brata survivalistu (Marquette)? Kakva na to da se u kući pojavila i Stacy kao da ništa nije bilo? Kakva pak na saznanje da je Ryanov otac Frank (Wise), familijarni patrijarh železne ruke, možda direktno kriv za izbijanje epidemije?
Zombiji za zombije, oni su više pozadinska pretnja, ali fakat je da zaplet Night of the Living Deb ne nudi ništa posebno novo ni kad se radi o romantičnim komedijama. Sve te standarde (nespretno spojen duo suprotnosti u nezgodnoj situaciji posle slučajnog flerta, pritisak familije i bivše verenice) smo već toliko puta videli od Hollywooda, preko indie-Sundance varijante do filmova direktno za kablovsku. Pojava Raya Wisea (serija Twin Peaks) u svojoj tipičnoj ulozi zastrašujućeg oca je osvežavajuća kao štos, ali nije iskorištena do kraja, kao ni koncept ludog brata. Pa čak ni pičkasti moderni muškarac Ryanovog tipa nije novina među protagonistima ovakvih filmova.
Night of the Living Deb nije ni po čemu poseban film, ali spada u red simpatičnih, gledljivih i umereno zabavnih shitova za relaksaciju i jednokratnu upotrebu. Njegov najveći adut je upravo naslovna junakinja kao lik i Maria Thayer kao glumica. Njena histerična brbljivost i kontrolirano čudaštvo deluju opuštajuće i nose ceo film.

 Razmislite i logično: evo konačno zombi-filma koji možete pogledati sa svojom boljom polovinom. Preporuka trasholjupcima.