Cut Bank

2014

režija: Matt Shakman

scenario: Robert Patino

uloge: Liam Hemsworth, Teresa Palmer, John Malkovich, Billy Bob Thornton, Bruce Dern, Oliver Platt, Michael Stuhlbarg

Na papiru sve zvuči dobro: u pitanju je ruralni triler / crna komedija smešten u minijaturni zabiti gradić, onaj tip u kojem žive “salt of the Earth” ljudi koji svi idu u crkvu i ne psuju Boga i iz kojeg svi žele pobeći. Priča pomalo podseća na Fargo, čak se naslovni Cut Bank u saveznoj državi Montani hvali kako je to najhladniji grad u SAD, verovatno ne računajući Aljasku. Barem neukusna skulptura pingvina to “tvrdi”. Ironija leži u tome da na ekranu imamo distinktivno letnje vreme.

Imamo i zločin i “caper” zaplet i gomilu uvrnutih likova od kojih svako ima neku svoju shemu i neki svoj cilj. Njih igraju više nego sposobni i zvučni glumci. Scenario je, iako se čini standardnim, po svemu sudeći zanimljiv jer se pojavio na tzv. “crnoj listi” filmova koji još nisu doživeli ekranizaciju. Čak je i izbor reditelja logičan, u pitanju je debitant na filmu, ali iskusan zanatlija sa televizije, a njegov presudni kredit je rad na sličnom materijalu u seriji Fargo. Film, međutim, nije prosti zbir svojih činilaca, pa Cut Bank, iako iz dobrog “testa” ne ispada onakav film kakav treba biti.

Malo o zapletu. Naš junak je Dwayne (Hemsworth), automehaničar koji je na rubu ludila u gradu u kome stalno gleda iste face i koji planira da ode negde daleko i ne vrati se više. U tome ga podržava njegova slično ambiciozna, ali zato znatno tupavija devojka Cassandra (Palmer) koja je materijal za starletu. Dwayne ima ideju da je snimi u amaterskom videu za turističku zajednicu i snimajući je slučajno “hvata” ubistvo. To je verovatno jedino ubistvo ikad u Cut Banku. Žrtva je poštar Gerogie (Dern), poznat kao muljator, grebator i drkadžija. Šerif Vogel (Malkovich) je pomalo stidljiv i smotan, sav zvaničan i svakako neiskusan sa ubistvima, ali jedina pomoć koju će dobiti je poštanski inspektor Joe (Platt) iz Washingtona koji je njegova sušta suprotnost: glasan, priprost, pohlepan i čiji je posao tu da pogleda video-snimak i isplati njegovom autoru zasluženu nagradu. Ali nije sve kao što se čini...

Za početak, poštar Georgie nije stvarno mrtav nego se uštekao negde u automehaničarkoj radnji, pije pivo i sluša jazz. Vlasnik radnje, Cassandrin otac i Dwaynov šef (Thornton) je sumnjičav po pitanju cele te priče i pride bi da što pre proda svoj biznis, pa mu razvoj događaja ne ide na ruku. A tu je još i lokalni autist Derby Milton (Stuhlbarg) koji je baš u tom trenutku očekivao paket, jako je besan što ga nije dobio, željan da ga pronađe i na tom putu ne preza ni od čega. I, naravno, nije nimalo bezopasan kao što se na prvi pogled čini...

Problem sa filmom je što ne uspeva da pronađe ton i ritam, što je većinu vremena potpuno ravan, niti napet, niti komičan. Složićemo se da je priča tipična i već viđena, scenario je zanatski solidan, ali je za takav materijal potreban reditelj koji će mu dati poseban šmek, što Shakman svakako nije. Čak je i muzika u filmu suviše utišana, iako je pogođen pravi zvuk za takvo mesto. Fotografija je solidna, ali teško da može mnogo doprineti generalnom utisku o filmu.

Možda bi se neko drugi izvukao sa činjenicom da su dvoje protagonista glupavi i tupavi i da ih igraju svoje glumaca ograničenih mogućnosti koji se vade na fizički izgled. Epizodisti su primetno zanimljiviji i kao likovi, a i za njih su izabrani zvučniji i sposobniji glumci. Opet, oni su otežavajuća okolnost za dvoje protagonista, a u odsustvu rediteljske vizije i upravljanja čini se da su prepušteni sami sebi.

Ima to svojih čari povremeno i u određenim scenama ih je uživanje gledati kako igraju jedni sa drugima ili jedni nasuprot drugima. Ipak, svaki od njih svojoj ulozi pristupa na svoj način. U tome najslabije prolazi Malkovich koji je suviše diskretan za svoje dobro. Imao je on i boljih i čudnijih uloga tog tipa, a Cut Bank mu svakako neće biti vrhunac karijere.

Zapravo, šteta je koliko je Cut Bank zapravo nerealiziran potencijal. To je jedan od onih filmova koji se mogu bez problema pogledati, čak su i umereno zabavni, ali koji su osuđeni na etiketu “ništa posebno”. Ponekad je ipak bolje sačekati sa realizacijom projekta i dati ga nekome ko zna šta bi s njim. Ovako su sa filmom uspeli samo da podignu očekivanja, ne i da ih ispune.