tekst originalno objavljen na monitor.hr
2015.
režija:
Jaume Collet-Serra
scenario:
Brad Ingelsby
uloge:
Liam Neeson, Ed Harris, Joel Kinnaman, Boyd Holbrook, Bruce McGill,
Vincent D'Onofrio, Common, Genesis Rodriguez, Radivoje Bukvić,
Aubrey Joseph, Nick Nolte
Liam
Neeson je svakako najbolji glumac među akcijašima i još uvek drži
tempo od najmanje dve glavne uloge godišnje. Primetni su, doduše,
tragovi tzv. “seagalizma”, poremećaja u shvatanju glume kao
igranju jednog te istog lika pod različitim imenima, u Neesonovom
slučaju su to pijani Irci, nekada strah i trepet, a sada samo senke
bivših sebe koji su sjebali sve što su mogli i imaju snage koliko
za još jednu finalnu borbu. To ipak ne znači da je Neeson spreman
za penziju ili ulogu u The Expendables serijalu, ali primetan
je zamor materijala u mikro-žanru akcijade sa Liamom Neesonom.
Istina, nije Neeson izmislio žanr, setimo se Charlesa Bronsona, samo
ga je revitalizirao do te mere da se sad i drugi ostareli akcioni i
ne-akcioni glumci guraju da dobiju svoj komad kolača. Uglavnom
bezuspešno, ideje su se potrošile.
Run
All Night deluje kao kompilacija akcionih standarda. Reditelj
Jaume Collet-Serra i Liam Neeson su sarađivali već dvaput, u
euro-trileru Unknown i klaustrofobičnoj akciji Non-Stop. Oba filma
su imala malo pomerene premise, Unknown sa buđenjem iz kome i krađom
identiteta, Non-Stop sa ograničenim prostorom aviona u letu. Run
All Night je u tom smislu klasičniji, ograničenje je vremenske
prirode, a našeg heroja proganjaju stari policajci koji ga love zbog
nedela iz prošlosti, mlađi policajci koji su pod šapom mafije i
pomenuta mafija (brooklynska irska), a kao dodatni bonus imamo i
porodične priče dva oca i dva sina. Međutim, jedino zaista vredno
pažnje u ovom filmu je to da konačno imamo razrađenog negativca i
sjajnog glumca u toj ulozi.
Dakle,
Jimmy (Neeson) je tužna kesa, bivši profesionalni ubica kojeg muči
savest, pa se leči alkoholom i sa tim preteruje. Nije u stanju da se
suzdrži ni kao Deda Mraz na zabavi za gangstersku decu. Sin Michael
(Kinnaman) ga izbegava i pokušava da ostane pošten. Sa druge
strane, ozbiljni mafijaš sa mnogo love i uticaja i sada uglavnom
legalnim biznisom, Shawn (Harris), ga štiti koliko može. Problem je
Shawnov sin Danny (Holbrook), drogirani kreten koji stalno upada u
nevolje. Poslednja od njih je petljanje sa albanskim dilerima i sve
odlazi dovraga. Nema da ih isplati za zavlačenje nakon što je Shawn
odbio posao, pa reši da ih pokoka, a Michael to vidi, pa je u
opasnosti... Stvari se okreću kada se pojavi Jimmy i u deliću
sekunde ubije Dannija. Sada Jimmy i Michael moraju bežati od
Shawnove osvete jer ipak familija je važnija od starog
prijateljstva, što podrazumeva i policiju i mafiju i plaćenog ubicu
(Common).
Osnova
je, dakle, jasna da jasnija ne može biti. Sam film je, međutim,
izuzetno problematičan. Ne možemo se otresti utiska konfekcije i
već viđenog, a najbolje scene i “catchy” linije dijaloga smo
videli već u traileru. Osećaj neposredne opasnosti i napetosti je
tu negde, ali ne baš sasvim pogođen, jer Collet-Serra kao da gleda
da prečekira sve šablone akcionog filma, pa se tu malo toga čini
iskrenim i organskim. I vizuelni aspekt je problematičan, hektični
“shaky cam” potpuno preuzima, akcione scene su nepregledne i
trapave.
Ponešto
rupa u priči možemo podneti, ipak je to akcija sa namenom da nas
zabavi i razonodi, pa nije uputno pamtiti svaki detalj. Štos je u
tome da se u Run All Night s tim preteruje, kao da je film
namenjen publici koja nema nimalo koncentracije. Zapravo,
konstrukcija filma je pogrešna. Uvod je tipski, sredina umrtvljena,
a kraj hektičan. Povrh svega, film je i razdužen, ima barem 20-ak
minuta viška od kojih je većina potrošena na jednu iznurujuću
jurnjavu i lupanje sa autima i još jednu akcionu sekvencu u zgradi
koja valjda služi kao “showcase” za efekte koji izgledaju
solidno iako su uglavnom logički neosnovani. Problem je što se išlo
na kvantitet, a ne na kvalitet. Sa zabavom kao ciljem formula “još
istoga” retko kad uspeva.
Film,
međutim, jako spasavaju glumci. Iako im likovi nisu baš perfektno
napisani, odlična glumačka postava im unosi kakav-takav kolorit. Ne
čudi nas Neeson, on je retko sposoban glumac kojem su akcijade
trenutna fora i možda nekakav “running joke” i koji može
odigrati sve i svakoga, naročito istorijske ličnosti. Ne čudi nas
toliko ni Ed Harris, dokazan više kao karakterni epizodista nego kao
nosilac. Njihove zajedničke scene su glumački perfektne i možemo
osetiti iskrenost iako su replike koje izgovaraju kliše do klišea.
Joel Kinnaman sa svojom čudnom dikcijom i karakterističnim gardom
od spoljnog sveta ovde uspeva da izgradi potpuno drugačiji lik od
onog iz serije The Killing koji ga je i proslavio pred
američkom publikom. Vincent D'Onofrio je pod strogom kontrolom i ne
popušta mu koncentracija, ne klizi u glumatanje i ne ispada iz
ritma. Muzičar Common je uverljiv kao plaćeni ubica. Naletaćemo na
poznate njuške posvuda u filmu i to nam neće smetati jer su barem
na nivou. Šteta je, međutim, da legenda kao što je Nick Nolte ima
samo jednu scenu i to tako površno napisanu, a njegov lik je tanak
poput papira. Takav glumac je zaslužio bolje.
Kao
akcija za opciju “mozak na off”, Run All Night je solidan
izbor. Razočaravajuće je što nije više od toga. Ta nedovršenost
i posezanje za najočitijim rešenjima prisutni su na svim nivoima.
Suhi prosek od filma.
No comments:
Post a Comment