7.5.15

Kill Me Three Times


2014.
režija: Kriv Stenders
scenario: James McFarland
uloge: Simon Pegg, Teresa Palmer, Alice Braga, Callan Mulvey, Sullivan Stapleton, Luke Hemsworth

Da rešimo prvo priču. Imamo zatvoreni krug ljudi u naizgled idiličnom australskom gradiću i jednog plaćenog ubicu sa strane. On je Charlie Wolf (Pegg). Njega je unajmio vlasnik bara Jack (Mulvey) da ubije njegovu ženu Alice (Braga) koja ga vara sa bilmezom sa benzinske pumpe (Hemsworth). Međutim, Alice i pre toga postaje žrtva Jackove sestre Lucy (Palmer) i njenog muža, zubara i kockara bez sreće Nathana (Stapleton) koji pokušavaju da izvedu prevaru sa osiguranjem i zatvore njegov dug. Dakle, imamo zabunu, ubistva, nasilje, krv i neki kofer love oko koga se svi ganjaju. Crnjak i pičvajz, prosto rečeno.
Povrh toga, Kill Me Three Times je ispričan kroz tri priče iz tri ugla, odnosno vremenska okvira sa neinventivnim nazivima Kill Me Once, Kill Me Twice, i, pogađate, Kill Me Three Times. Naravno, niko ne gine tri puta, ali svi ginu na kraju. Neki se čak potpuno neočekivano vraćaju u žive. Ako ste pomislili na tarantinovsko nasilje i hyperlink, na dobrom ste tragu. Dodajte na to i malo ritchiejevske akcije, humora i zabune. Kada to izvode pomenuti autori to ima smisla jer je to deo njihovog stila, oni to naprosto znaju. Problem nastaje sa kopijama kao što je Kill Me Three Times. Elementi su tu, samo ih treba posložiti kako treba. Čini se kao lak posao, “paint by numbers”, ali dobru kopiju treba znati napraviti. Reditelj Stenders i scenarista McFarland očito ne znaju, pa je Kill Me Three Times upadljivo loš film.
Teško je upreti prstom šta sve tu ne valja, jer je toga zaista mnogo. Usuđujem se reći da ne valja gotovo ništa. Likovi su tanki i nezanimljivi, karakterizacija nepostojeća, priča konfuzna, a izlomljeno izlaganje toj konfuziji samo doprinosi. Nije čak ni pogođen tempo izlaganja i dinamika nasilja, u jednom trenutku ono eskalira i postaje izuzetno krvavo bez ikakvog logičnog objašnjenja, bez uvoda, gradacije, čak i bez preke potrebe. Eskalacija i potoci krvi se čine kao prigodan postupak i generičko rešenje. Problem sa filmom je mnogo veći da bi se to tek tako rešilo.
Ako ništa drugo, čini se da su se barem glumci dobro zabavili radeći na filmu. Pegg je spsoban komičar, ali ova uloga mu ne leži. Ništa zato, on se zeza. Theresa Palmer se opet pokazuje kao neuporedivo bolja ženska nego glumica. Najmlađi i najtuplji od klana Hemsworth je, čini se. još lošiji glumac od svoje braće i sa još manjim rasponom, pa se čini da je u filmu njegova funkcija marketing usmeren na tinejdžerke. Ostali su uglavnom na autopilotu kao da su preblejali celo snimanje. Tako postavljeno, ispada da su atraktivne australske lokacije jedino što valja u filmu I to je sasvim blizu istine.
Štos je u tome da Kill Me Three Times ni na koji način ne uspeva da angažira, da nas veže za ekran i zabavi. Za akcioni triler je suviše konfuzan, za “caper” suviše banalan i potrošen, za komediju nedovoljno smešan i zabavan. Da prožme sve to, naprosto mu ne ide. Nije to Fargo. Ostaje nam jedino da sačekamo pravog Tarantina i pravog Ritchieja. Obojici novi filmovi izlaze ove godine, najkasnije sledeće, pošto sa klonovima očito ne ide.
Kill Me Three Times je jedan od onih filmova koji se gledaju u prolazu, dok obavljate nešto drugo. Bilo šta: sređujete stan, perete suđe, visite na facebooku ili ređate pasijans na kompjuteru. Apsolutno nije za pažljivo gledanje. Pa sad, ako ste u sličnoj poziciji, navalite. Ako niste, zaobiđite. Nećete ništa bitno propustiti. Nepotreban film.