13.5.15

Fasandraeberne / The Absent One

2014.
režija. Mikkel Norgaard
scenario: Nikolaj Arcel, Rasmus Heisterberg (po romanu Jussi Adler-Olsena)
uloge: Nikolaj Lie Kaas, Fares Fares, Danica Ćurčić, Pilou Asbaek, David Denick, Soren Pilmark, Johanne Louise Schmidt

Retko kad se dogodi da nastavak bude bolji od prvog filma u nizu. U svojoj kritici za Kvinden i buret, prvi film u serijalu snimljen po motivima romana o Q-odeljenju danske policije za stare slučajeve, naveo sam da je bio suhi prosek i da su autori propustili neke od važnih mogućnosti koje su bile predviđene izvornim romanom, poput karakterizacije likova, naročito glavnih, te razvoja njihovog odnosa. Zapravo, ceo utisak je bio onako više televizijski nego filmski, što se uklapalo u biografije kako autorske ekipe, tako i glumaca.

Drugi film, Fasandraeberne, je bolji. Daleko bolji. Prvi od razloga dolazi iz same knjige: priča je filmičnija, iako ne potpuno i potrebno misteriozna, i samim tim ima više mogućnosti za napinjanje atmosfere. Drugi razlog je to što smo se koliko-toliko već upoznali sa glavnim likovima i njihovom dinamikom, pa nam nedostaci u njihovoj pozadinskoj priči ne smetaju. Autori su se, međutim, potrudili, pa sad imamo bolje, izgrađenije i uverljivije negativce, ma koliko oni i dalje bili tipski likovi. Treći razlog je format filma od skoro dva sata koji je omogućio reditelju da se “razmaše”, napusti televizijski pristup i ubaci nekoliko filmskih, kontekstualnih i liričnih momenata.
Fasandraeberne je pritom primetno oštriji i brutalniji od prethodnog filma, namenjen ozbiljnijoj i filmskijoj publici. Računica im se isplatila: Kvinden i buret je te 2013. godine bio neprikosnoveni hit u danskim bioskopima i pritom prodao više karata nego festivalski o “oscarovski” ambiciozni Jagten, Fasandraeberne je finansijski uspeh podigao na novi nivo i postao najgledaniji film u Danskoj ikada.
Dakle, opet imamo Q-odeljenje, izmišljeno kao zanimacija za istraumatiziranog, pijanog inspektora “na svoju ruku” Morcka (Kaas) i ovog puta opasnost preti od ukidanja jer se Morck bavi istraživanjem starih, zatvorenih slučajeva umesto proverom papirologije i kvaliteta dokaza. Tu je opet i čovečni, empatični, mudri Arapin Assad (Fares). Tu je i šef Marcus (Pilbaek), a i nova sekretarica Rose (Schmidt). Ovog puta ih sa slučajem upoznaje ucveljeni otac dvoje ubijenih blizanaca, pijanac koji im šalje pisma. Za njega se ispostavlja da je policajac i nakon susreta sa Morckom ga sutradan pronalaze presečenih vena u kupatilu, što Morcku daje moralnu obavezu da se uhvati tog slučaja pre svih ostalih.
Slučaj ih vodi u privatnu školu internatskog tipa, nekih 20 godina unazad. Za ta dva ubistva je odležao lokalni momak, kazna je bila mizerna, a olakšavajuće okolnosti neuračunljivost, droga i alkohol. Ono što je zanimljivo je činjenica da je jedan takav zgubidan imao poznatog bogataškog advokata za svog branioca. Svi dokazi ukazuju na dvojicu uticajnih ljudi koji su u to doba išli u tu školu, Ditleva Prama (Asbaek) i Urlika Dybbola (Denick), a ključna figura i karika koja nedostaje je Kirsten Lassen zvana Kimmie (Ćurčić) koja je jednog dana samo nestala, verovatno nakon što je prethodno pozvala policiju i rekla nešto.
Istraga kao istraga, kad su pod njenom lupom bogataši, za očekivati je da će se mešati u nju, špijunirati i voditi svoju. Štos je, međutim, u tome da su ovde te tipske stvari kakvih ima u svakom kriminalističkom filmu ovde izvedene dobro. Za početak, autorska i tehnička ekipa je uigrana. Isti utisak uigranosti ostavljaju i glumci u ulogama policajaca. Pozitivno iznenađenje ćemo dobiti od negativaca, likovi su donekle razrađeni, ali su za njih izabrani veoma poznati i sposobni danski glumci sa iskustvom u žanrovskom filmu.
Pilou Asbaek (Karpingen) se već dokazao kao glumac, a u ulozi magnata Ditleva Parma je apsolutno briljantan u iskazivanju hinjene srdačnosti i pasivne agresivnosti koja neretko postaje otvorena. Švedski glumac David Denick (Tinker, Tailor, Soldier, Spy) je u poslednje vreme izuzetno aktivan po celoj Evropi i u Americi. Ovde je sjajan kao sekundant Asbaeku. Otkrovenje filma je, međutim, danska glumica srpskog porekla Danica Ćurčić, prvakinja nacionalnog teatra koja se polako probija i na filmu, u ulozi Kimmie. Ovu tešku i nezahvalnu ulogu nije bilo lako odigrati, zamka karikaturalnosti je vrebala na svakom koraku, ali Danica je svoj posao odradila bez ijedne greške.
Ako sam Kvinden i buret proglasio prosečnim trilerom koji će biti zanimljiv samo žanrovskim kolekcionarima, Fasandraeberne je daleko više od toga. U pitanju je, i pored svih svojih ograničenja i tipskosti, dobar i funkcionalan triler, daleko iznad nivoa gledljivog. Naravno, nije to nikakav žanrovski vrhunac u skandinavskom kontekstu, ali je profesionalno urađen, zabavan i napet. Treći nastavak je već najavljen i baviće se trećim romanom u serijalu. U rediteljsku fotelju dolazi norveški reditelj Hans Peter Morland (Kraftidioten). Po nekim napisima, možda to bude poslednji film po motivima romana. Nisam siguran je li to dobra ili loša vest. Sa jedne strane, nema ugodnijeg iskustva od solidnog trilera, a sa druge Adler-Olsen je podigao ritam pisanja na štancerski i pitanje je hoće li to samo po sebi biti dovoljno solidno da se odatle izvuče film.