1.5.15

The Better Angels


2014.
scenario i režija: A.J. Edwards
uloge: Jason Clarke, Diane Kruger, Brit Marling, Wes Bentley, Braydon Denney

Svi znamo ko je Abraham Lincoln. “Self-made man”. Uspešan advokat. Američki predsednik. Veliki lider. Pobednik u Građanskom ratu. Političar koji je ukinuo ropstvo kao temeljno nehumanu praksu. Žrtva bizarnog atentata. Bilo je filmova koji su se bavili njegovim životom i delom, advokatskim godinama, ratom, ukidanjem ropstva, smrću... Međutim, njegovo detinjstvo je još uvek legenda i misterija, nešto što se tu i tamo spominje, uglavnom iz Lincolnovih memoara, ali o čemu nema pouzdanih podataka, osim da je rođen u Kentuckiju, a odrastao u Indiani, ili da je sam savladao čitanje i pisanje, te da je relativno kasno krenuo u školu.
“Sve što znam, naučio sam od moje anđeoske majke”, glasi uvodna kartica iz filma The Better Angels. A naučio je očito dosta, pošto sledeća slika prikazuje njegov memorijalni centar u Washingtonu, a to ne dobija baš svako. The Better Angels se bavi Lincolnovim nežnim i formativnim godinama i ceo film je ispričan iz ugla njegovog nešto starijeg rođaka koji je, sticajem nesretnih okolnosti, živeo sa njim u istoj kući. Godina je 1817, Abe (Denney) ima 9 godina i ne ide u školu jer živi u potpuno divljem i zabitom kraju i mora da pomaže ocu i majci oko kuće i imanja. U to vreme je i američka nacija mlada, samo 30-ak godina od iscrpljujućeg rata za nezavisnost i samo pet od njegove reprize.
Kao i na svako dete, ključan uticaj na mladog Abea imaju njegovi roditelji. Otac Tom (Clarke) je povučen u sebe, odaljen od sveta, vredan radnik, ali pomalo surov i sirov čovek čvrstih moralnih načela. Ne pije, ne puši, ne kocka se, niti kurve ganja. Zato svoju decu kažnjava za nestašluke, pa čak i za dokoličarenje. Njegova suprotnost je nežna i eterična majka (Marling), zaista anđeosko prisustvo. Ona shvata da je Abe poseban i da je svakako zaslužio bolje od rmbačenja oko kolibe u šumi. Majka će relativno brzo umreti, ali će je uskoro naslediti ista takva maćeha (Kruger) koja će Abea i poslati u školu gde će imati sreće da ga uči učitelj (Bentley) koji razume njegov potencijal i ima volje da mu pomogne.
Ako pitate, šta se dešava, odgovor je: “ništa posebno”, zemaljski dani teku. Ako vas ovo podseti na Malicka, u pravu ste. Ovo je izvorno njegov projekat koji je ustupio svom montažeru i asistentu Edwardsu sa kojim je sarađivao na tri poslednja filma (The New World, The Tree of Life, To The Wonder) za debitantsko ostvarenje. Veliki majstor je potpisan kao izvršni producent. Sličnost sa Malickovim radovima ne prestaje na nivou vrlo labave priče i meditativne naracije koja samo ubacuje poneku ideju, neke od njih su duboke misli, neke gotovo banalne. Ona je duboka i temeljna, prisutna na svakom planu: borba sila prirode i milosrđa kao u The Tree of Life, rođenje jedne nacije kao u The New World, čak i kadrovi okupani suncem iz čudnih rakursa i izbor klasične muzike za podlogu. Jedina opipljiva razlika je crno-bela fotografija koja polako postaje art standard u Americi, pre svega zbog pojeftinjenja digitalne tehnologije. Ne da nije atraktivna, naprotiv, ali se svejedno postavlja pitanje je li to samo trik.
U stvari, to nije ni naročito bitno sve i da se radi o triku. Razlog je prost i objašnjava zašto je The Tree of Life bio uspešan film, a To The Wonder nije. Sama tema je dovoljno bitna i podložna ovakvoj interpretaciji, iako se sve što vidimo u filmu može proceniti kao “spoiler”. Naravno, pod uslovom da gledalac nema pojma o fascinantnoj ličnosti kao što je Lincoln. Uz pogođenu režiju i montažu, dobrom utisku doprinose i raspoloženi i dobro vođeni glumci, pa uz to možemo progutati i male izlete u banalnost i neka suviše očita namigivanja, poput Abeovog susreta sa robovima u koloni kao najočitijeg primera.
The Better Angels je svakako film vredan vaše pažnje, bilo da vas zanima američki art film ili poreklo jedne legende. Preporuka u iščekivanju novog Malicka i The King of Cups.