9.7.16

The Childhood of a Leader

kritika originalno objavljena na FAK-u
2015.
režija: Brady Corbet
scenario: Brady Corbet, Mona Fastvold
uloge: Tom Sweet, Liam Cunningham, Berenice Bejo, Robert Pattinson, Stacy Martin, Yolande Moreau

Kako postajemo to što jesmo? Genetsko nasleđe i uticaj sredine mogu objasniti neke fizičke stvari, ali karakter je mnogo kompleksniji od toga. Formira nas mnogo toga, odnos sa roditeljima, rođacima, prijateljima, vršnjacima, škola, sport, umetnost, ideje, pobede i porazi, iskustva prijatna i neprijatna. Usvajamo modele ponašanja po onome što zaključujemo da prolazi, prihvatamo konvencije, menjamo ih koliko možemo. Gospodarimo svojim životom koliko nam je dozvoljeno, borimo se za slobodu (kako god je shvatili) i težimo za srećom.

Sad, kako neko postaje diktator? Zašto neko želi da i u odrasloj dobi bude vođa? Da ga se doživljava sa kombinacijom ljubavi, nade, straha i jeze? Da bude gospodar života i smrti? Formira li ga samo nesrećno detinjstvo? Kakav uticaj ima mikro i makro sredina u kojoj odrasta i postoji li neki obrazac koji možemo pretpostaviti? Šta možemo po tom pitanju učiniti?
U svom neobičnom, ambiciozno zamišljenom i interesantno složenom prvencu The Childhood of a Leader ta ista pitanja suptilno, a opet jasno postavlja Brady Corbet, američki glumac i verovatno poslednji koji bi vam pao na pamet kao autor ovakvog filma. Čak je i forma retro, u tri čina sa prologom i epilogom, preuzeta iz teatra i sa tim relativno statičnim štihom koji odaje, a opet se film čini svežim, originalnim i provokativnim.
Radnja je ograničena na zimu 1918/19. godine. Mesto radnje je Evropa, stari dvorac u francuskoj provinciji koji je, očito, video i bolje dane. Okolnosti su znane, Veliki rat je upravo završen odnevši milione života i ostavivši za sobom pustoš, američki predsednik Wilson je u Evropi i dočekuju ga sa radošću, priprema se konferencija u Versaillesu i prekrajanje granica. Upravo tim arhivskim snimcima i počinje film, oni su prolog, a pojavljivaće se na određenim mestima kao uznemirujući intermeco na ionako uznemirujuću temu.
U tom neveselom svetu odrasta mali Prescott (Sweet), anđeoskog glasića i izgleda sa plavim loknicama. Neko bi rekao da je njegov život čak čisto ugodan u odnosu na živote velike većine njegovih vršnjaka, otac (Cunningham) je ugledni američki diplomata povezan sa Wilsonom, majka (Bejo) izuzetno obrazovana, načitana i naputovana žena koja govori nekoliko jezika, prijatelji njegovih roditelja su redom zanimljivi, poput novinara Charlesa (Pattinson), a on pažnju dobija i od učiteljice jezika (Martin) i od sluškinje (Moreau). Pa ipak Prescott nije zadovoljan, upoznajemo ga kako posle probe božićne predstave u lokalnoj crkvi u jarku čeka vernike i gađa ih kamenčićima. Možda mali ima nešto protiv Crkve. Možda protiv Boga. Možda tera kontru nekome. Možda s njim zaista nešto nije u redu.
Kroz naredna tri čina koja će se kulminirati svaki sa po jednim incidentom, upoznaćemo Prescotta i njegovo okruženje. Shvatamo da je bistar momak koji brzo uči, ali i da je tvrdoglav i ima potrebu da se suprotstavi autoritetima, možda čak i da uspostavi dominaciju nad njima. Saznaćemo da ima burne reakcije, ali i da je sklon manipulaciji kada oseti da ima posla sa manje bistrima od sebe. Pretpostavićemo i da možda ne bio takav kada bi se neko njime bavio.
Otac, diplomata, nema vremena, a verovatno ni interesa. Jer njegov posao je sudbina sveta, a ne jednog razmaženog derišta. Majka, religiozna žena, ima vremena i pokazuje nominalni interes, ali očito nema takta. Učiteljica nije u poziciji da, osim obrazovanja, utiče i na odgoj, a veliko je pitanje dokle bi smela da ide. Sluškinja je sluškinja, a pritom odaje utisak one stereotipne bake sa sela koja bi roditeljima išla iza leđa da ugodi detetu, što se u tom velikom sukobu ponosa ispostavlja kao teška greška.
Takođe, neke stvari u kući ne vidimo baš jasno, ali možemo da ih naslutimo. Da li majka ima aferu sa Charlesom? Da li otac petlja sa učiteljicom? Naša perspektiva možda nije kompletno Prescottova, ali tu je negde, na sličnoj ravni, a u dvorcu ima puno zatvorenih vrata, mračnih prostorija (fotografija u ovom filmu je čista poezija) i skrovitih ćoškova.
Uz to, ne treba zaboraviti ni geopolitičku situaciju o kojoj se u filmu i govori, ponekad direktno, ponekad u drugom planu. Ne treba zaboraviti prekrajanje granica, podelu plena među silama pobednicama, diplomatske i druge igrarije, ali i zapostavljene i obespravljene mase, klasnu borbu i rigidne populističke pokrete koji se uzdižu: komunizam i fašizam. U tom kontekstu, Prescottovo odrastanje u diktatora, dato u naslovu i potvrđeno višesmislenim, otvorenim epilogom, možemo posmatrati i kao sliku i priliku te političke situacije.
U štimungu filma osetiće se različiti uticaji. Prva asocijacija je svakako Haneke, zbog škrtosti pejzaža i sablasnosti koju represija drži tik pod površinom, sličnog vremenskog “settinga” i usporenog toka priče, pa i zbog teme i opsesije fenomenologijom ponašanja. The Childhood of a Leader svakako u sećanje priziva The White Ribbon, ali nije derivat toga, kao što nije ni kompilacija tih uticaja sa radovima Larsa Von Triera od kojeg isto posuđuje nešto atmosfere i pojedine pripovedačke tehnike. U pitanju je jedan svež i originalan film, zaokružen i promišljen i za reditelja debitanta neverovatno kopleksan i hrabar.
Glumci su redom odlični. Berenice Bejo uspeva da održi nešto misterije i bol ispod površine kao majka, žena očito nezadovoljna svojim životom, ali bez mogućnosti da to na bilo koji način pokaže. Liam Cunningham je bio rizičan izbor za ovakav tip filma, ali je uverljiv kao američki diplomata koji veruje u strogu disciplinu. Dok Robert Pattinson filmu dodaje marketinšku vrednost, Stacy Martin, Von Trierova nimfomanka u mladosti, pokazuje se kao jedno od otkrovenja filma i glumica u skokovitom usponu. Glavno otkriće je ipak Tom Sweet, debitant na filmu koji je ovde savršen. Videćemo hoće li od toga nastati glumačka karijera ili mu je ova uloga samo idealno legla, ali njegovu interpretaciju nećete tek tako zaboraviti.
Jedini potencijalni problem filma je njegova ambicija da jednoznačno odgovori na pitanje koje postavlja. Pritom, u svojoj verziji priče, Corbet zanemaruje belodane činjenice vezane za poreklo diktatora. Oni po pravilu dolaze iz mase i projekcija su njenih skrivenih i neskrivenih želja i zato ih masa izvikuje na ulicama, bira na izborima ili nosi na ramenima prilikom državnog udara. Čak i ako dolazi iz viših slojeva, diktator mora imati harizmu koju Prescott nema. U tom svetu, Prescott je kao pripadnik aristokratije, pre kandidat za ludog princa ili manipulatora iz senke nego za nekog kome su mase odane. No i pored toga, Brady Corbet u The Childhood of a Leader izuzetno zanimljivo gradi i prezentira svoju teoriju. Preporuka, svakako.