Most Likely to Die

2015.

režija: Anthony DiBlasi

scenario: Laura Brennan

uloge: Heather Morris, Ryan Doom, Perez Hilton, Chad Addison, Tess Christiansen, Marci Miller, Tatum Miranda, Johnny Ramey, Jason Tobias, Skyler Vallo, Jake Busey

Beše to u drugoj polovini 90-ih kada su “slasheri” doživeli svoj “revival”. Prvo smo imali Scream koji je u te ustajale vode uneo nešto ironije i meta-filmskih momenata. Usledili su njegovi sve slabiji, generičkiji i bleđi nastavci, ali i brojni drugi teen “slasheri” koji kao da su se takmičili koji će imati (pre-)elaboriraniji suludi koncept koji objašnjava maskiranog ubicu koji ganja američku omladinu. Ne kažem, bilo je tu zabavnih trenutaka, a i ja sam bio mlađi i neiskusniji, pa mi je svašta moglo biti podvaljeno, ali se taj trend očito i nepovratno potrošio u roku od nekoliko godina. Jebiga, dešava se. Uostalom, vitalnost horora kao žanra delom leži u tome da se trendovi lako napuštaju i postavljaju novi.

S tim u vezi, Most Likely to Die deluje kao “a blast from the past”, što je autorima možda i bio cilj, premda nisam sasvim siguran. Premisa je standardna: staro društvo se okuplja pred desetogodišnjicu mature (eto post-teen twista) i priseća se svojih blejanja, ali i nepodopština. Dešavalo se da u svojim šalama i šegama odu malo predaleko, pa da neko zapravo i nastrada. Sada, 10 godina kasnije, oni su drugačiji i uspešniji ljudi, ali prošlost ne miruje već dolazi po svoje, a oni jedan za drugim padaju kao muve i to kao posledica vrlo elaboriranih ubistava koje imaju veze sa njihovim pisanijem po godišnjacima.

Oni su, dakle, galerija uspešnih bezveznjakovića sa kojima normalan čovek u životu ne bi popio piće, a kamo li družio se ili planirao godišnjicu mature, a juri ih tip sakriven iza maske, obučen u maturantsku halju sa sve bedastom kapom na glavi. Je li to neko od njih sa bolesnim smislom za humor? Je li to neko od dežurnih krivaca? Je li u pitanju osveta? Eto nama misterije...

Bez potrebe da previše objašnjavam, sve je to gimmick i to poprilično jeftini. Možda je koncept nalik na 90-te, ali sve ostalo podseća na dekadu ranije kada su se takvi filmovi štancali na veliko, bez reda i smisla, čak i bez elementarnog osećaja za unutarnju logiku. Ovi iz 90-ih su nas makar farbali da imaju šta da nam poruče, ovde toga nema i u tome je problem. Nećete ovde videti ni meta-filmsko promišljanje žanra i njegovih postulata. Nema tu ni ironije ni dekonstrukcije. Nema čak ni posvete stvarnim ili razvikanim klasicima B filma. Most Likely to Die je čista špranca, šablon kojeg se njegovi neinventivni autori pridržavaju u odsustvu boljih ideja.

Uostalom, od njih i nismo očekivali bolje. Scenaristkinja je relativni anonimus sa iskustvom na televiziji, i to ne čak ni u igranom programu, već u talk show formatu. Reditelj je imao zanimljiv prvenac i dalje seriju loših do prosečnih žanrovskih filmova i na osnovu prikazanog čisto sumnjam da mu se smeši svetla budućnost. Slično važi i za glumce uglavnom pokupljene iz nižih ešalona televizijske produkcije, iz redova večitih epizodista sa minornim i beznačajnim ulogama i tek sa nekom iole poznatijom njuškom ili prezimenom koje pamtimo po nekom njihovom direktnom pretku. Sve u svemu slabo.

Je li moguće preporučiti ovakav film? Baš i ne. Ako ste serijski konzument i eto, baš ste raspoloženi za malo B-filmskog sranja koje se može pogledati dok usisavate, brišete prašinu ili čačkate nos, ovako nešto može da prođe kao i bukvalno bilo šta drugo, od prenosa skupštine do fleke na zidu. U suprotnom, učinite uslugu sebi i zaobiđite ovaj film. Zaista nema potrebe da ga gledate.