6.7.16

Traded

2016.
režija: Timothy Woodward Jr.
scenario: Mark Esslinger
uloge: Michael Pare, Brittany Elizabeth Williams, Constance Brenneman, Tom Sizemore, Trace Adkins, Kris Kristofferson

Pre uvoda, mala napomena. IMDB stranica ovog filma vas laže. Kad bacite pogled na nju, očekivaćete western sa Krisom Kristoffersonom u glavnoj ulozi. Što će reći, poslasticu. Jer Kris Kristofferson je sinonim za western mužjaštvo, integritet, mudrost i ljudsku dobrotu. Ali ništa od toga, on ovde ima malu, doduše simpatičnu ulogu mudrog šankera koji ne trpi sranja. Na sreću, barem protagonistu kojeg pratimo igra još jedan dobar, ali pomalo zaboravljeni glumac, Michael Pare.
Elem, šta je zajedničko klasičnom, pred-revizionističkom westernu, (melo)drami za Hallmark Channel i akcionom filmu snimljenom za video, recimo sa Chuckom Norrisom ili Stevenom Segalom u glavnoj ulozi? Kao prvo, sva tri žanra imaju svoje šablone od kojih se retko odstupa. I kao drugo, karakterizacija likova je širokopotezna, gruba, bez nijansi, pa su oni uglavnom jednodimenzionalni, funkciju imaju samo tu u priči, od “ulaska” do “izlaska” i nigde drugde. Naprosto, ne možemo ih zamisliti u životu.
Mladi štancer (pretpostavljam očajnih) akcionih filmova Timothy Woodward Jr. i prilično anonimni scenarista Mark Esslinger su rešili da sva tri žanra spoje u jedan film. Western je tu samo “setting”, što će reći scenografija, kostimografija i ikonografija svodena na pojedine “trope”: revolveraši, bordeli, partije pokera i kafanske tuče sa kojima više nije umesno ni zezati se, koliko su potrošeni. TV drama (i to recimo na nivou kasnih 70-ih ili ranih 80-ih) pokriva uvod priče, postavlja moralne standarde (izrazito konzervativne, kako drugačije) i prenosi se na celokupni stil filma, od neuverljive glume, iliti izgovaranja rečenica bez osećaja, preko drvenih dijaloga, pa do neinventivne režije, odnosno dosadnog kadriranja, uvek ružno i pešački postavljene kamere i plan-kontaplan sheme za dijaloške scene.
Ono što ostaje, akcija, je osnova i ostatak priče. Radi se tu, o čuda li, o ocu, bivšem revolverašu koji živi povučeno kao rančer i koji se vraća starim navikama kad mora da traži svoju kćerku koju su na prevaru oteli i strpali u bordel. Zamislite neki film sa Liamom Neesonom, odnosno njegovu kopiju iz treće ruke i samo ga prebacite na Divlji Zapad. To je to.
Ni mehanika u toj priči nije nešto naročito bolja i orginalnija od ideje. Naprotiv, ona je još više pešačka. Znači, naš baja ide i istražuje tako što likove namlati i izvuče informaciju, a onda im, u zavisnosti od toga kolika su đubrad, udari ili ne udari metak. Ponovi nekoliko puta kao u lošoj kompjuterskoj igrici dok se ne obračuna sa glavnim zlikovcem i izvuče malu. Istini za volju, naš dasa ima i nekakvu pozadinsku priču, prepoznaje ga kurva – bivša ljubav, kao i neki mamlazi na ulici, ali i ona je tanka i bedna, kao što se iz priloženog da videti.
Srećom pa se mlađani Woodward ne boji krvi i nasilja, pa se u tim trenucima utisak o Traded popravlja. Realno, i te scene su odrađene pravolinijaški i očekivano, ali su u odnosu na ostatak filma čisto osveženje.
Dodatna srećna okolnost je izbor glumaca. Tom Sizemore i pevač Trace Adkins su sasvim pristojni negativci i zasluga za to ide samo i isključivo njima, pošto ih Woodward ne usmerava. Naravno, sa tako tankim likovima, bez ikakve karakterizacije i sa kratkim vremenom koje imaju na raspolaganju, to nisu nekakva spomena vredna ostvarenja, ali su svakako bolji momenti u filmu. Krisa Kristoffersona ne trpam u isti koš, on je legenda i, što se ono kaže, može da čita telefonski imenik i da to ne bude dosadno. Takođe, Michael Pare je solidno uverljiv kao glavni junak, ali je i on ograničen šupljinom svoga lika. Glumice u filmu su, nažalost, suprotna priča, očajne su sve do jedne i šmiraju toliko da to boli. Woodward je morao izabrati bolje.

Sve u svemu, ovo je loše, i to na dosadan i predvidljiv način. Možda je štos gledati film kao anti-modernističku tiradu i poziv na povratak starim vrednostima (nema tu govora o posveti klasicima žanra, Woodward se njima samo poštapa). Čak ni tada nije dobar. Čak ni sa Krisom Kristoffersonom u fokusu ovaj film nije dobar. Nema mu spasa