At Any Price

2012.

režija: Ramin Bahrani

scenario: Ramin Bahrani, Hallie Elizabeth Newton

uloge: Dennis Quaid, Zac Efron, Red West, Clancy Brown, Maika Monroe, Kim Dickens, Heather Graham

Ramin Bahrani je dobro poznat festivalskoj publici, od Sundanca i Tellurida do Cannesa i Venecije. U pitanju je američki autor iranskog porekla koji se bavi temama koje Hollywood često ne primeti. U svom američkom prvencu (snimao je u Iranu pre toga) Man Push Cart (2005) u centru priče je imigrant, vlasnik pokretne tezge sa nakitom. Chop Shop (2007) donosi priču od snalažljvom dečku sa ulica Queensa koji ima strast za auto-otpade. Goodbye Solo (2008) priča priču o afričkom taksisti i njegovoj američkoj mušteriji, o dvojici ljudi različitog porekla, klasne pripadnosti, iskustva i samim tim stava. Bahrani, iako rođen u Americi i solidno, odlično razume imigrante i marginu, reklo bi se čak na nekom intuitivnom nivou. At Any Price, njegov najnoviji film pomalo odstupa od marginalnih tema i bavi se ikoničkim američkim temama: velikom poljoprivredom i auto-trkama, ispitujući kliše američke kulture da se mora uspeti po svaku cenu.

Obojica glavnih likova, otac Henry (Quaid) i sin Dean Whipple (Efron) počinju sa istom premisom uspeha i vrlo lako bi mogli da se utope u klišeje koji su stari koliko i pioniri, kauboji i ostali mitološki likovi. Bahrani, naravno, zna bolje od toga, pa sa ovim filmom imamo pogled u njihovu dušu, vaspitanje i kulturni model. Tokom filma će se preispitivati i jedan i drugi i doći do možda očitih, a opet revoluciornanih zaključaka. Treba imati u vidu da ovaj film nije pamflet niti moralna lekcija, da samo postavlja pitanja retko nudeći odgovor. Skoro nemoguće je tačno reći o čemu se tu radi, i film budi asocijacije na jedno lepše vreme za film, na Novi Hollywood, jake autore i skoro bezuslovnu studijsku podršku kritičkom promišljanju društva.

Obojica glavnih glumaca su u pomalo atipičnim ulogama u odnosu na svoj standard. Quaid igra velikog farmera i prodavca GMO semena, njegov osmeh „od milion dolara“ je ovde karikiran, Quaid ima nastup „mudrog“ trgovačkog putnika, nasmejanog ljigavca koji služi kao poster za uslužne delatnosti. Taj osmeh skriva jedno duboko nezadovoljstvo, jednu frku i nostalgiju za vremenima kada se život činio jednostavnijim. Henrija će u filmu njegov otac i još uvek gazda porodičnog biznisa (West) podsetiti kako je biznis izgledao ranije, pre moderne mehanizacije i GMO-a, da je danas za farmera možda složenija poslovna situacija („Get big or get out!“), da čovek možda mora niže da padne, ali da kičma manje strada i da u traktorima i kombajnima danas postoji i klima i radio. Henrijev problem na poslu je ogroman, ali je problem sa sinovima još veći...

Ni stariji Grant, ni mlađi Dean ne žele da se bave poljoprivredom i familijarnim generacijskim biznisom. Grant je na tipičnom američkom „soul-searching“ putovanju po Južnoj Americi, verajući se po planinskim vrhovima. Dean je očeva nada za nastavak tradicije, ali slaba vajda od toga: mali je potpuno napaljen na trke i san mu je da uđe u Nascar. Kad ovako pogledam, malo podseća na Branu Floyda koji bi da se kurtališe Nacionalne klase. Otac će mu reći da je trkanje sjajan hobi za vikend, ali da nije nešto od čega se živi. Uostalom, i otac je batalio američki fudbal posle koledža, ali Dean ga ne sluša. Mladi ljudi imaju običaj da sanjaju na veliko.

Međutim, Dean će shvatiti da nema „ono“ da bi postao profesionalni vozač, iako uspeva da namakne sponzore i iako pobeđuje u „maloj ligi“. On nije sposoban da bude toliko nemoralan vozač kakav se zahteva za Nascar i doživljava krizu identitet, „preumljenje“ i pokušava da pomogne ocu koji se suočava sa istragom za malverzacije sa sememnom...

Da ne prepričavam dalje, nema smisla, film traje nešto preko 100 minuta i lakše ga je odgledati nego prepričati. U pitanju je slojevita drama sa mnogo sporednih priča i paralelnih tokova radnje različitog kvaliteta. Film je snimljen u američkom „Heartlandu“, u Iowi, na pejzažu koji je već upotrebljen u američkim mitskim ostvarenjima. Naravno, moderni film, kao i moderni svet, razlikuje se od mitoloških arhetipa. Moralni kodeks likova koje su igrali John Wayne i slični danas je skoro mrtav u Hollywoodu, nema razlike između heroja i antiheroja, i jedni i drugi ubijaju „zlikovce“ ili jednostavno protivnike kao Bata Nemce. I mi za njih kao „navijamo“... Kuda ide ovaj svet.

Upravo je to centralno pitanje Bahranijevog filma, imamo li više ikakve etičke kočnice ili se samo broje pobede i porazi.

Film je snimljen prekrasno, vizuelna komponenta je apsolutno savršena. Farme nisu idilične, nego radne. Trkališta nisu glamurozna, nego više prašnjava i provincijalna. Groupie devojke nisu silikonke, nego obične provincijske curice i pokoja radodajka. Što se glume tiče, performanse su nejednake. Dennis Quaid je karikaturalan, ali odličan, Zac Efron podglumljuje i uglavnom je bezizražajan, što dovodi do zaključka da je glumac uskog spektra. Red West je sirov i idealan za ulogu familijarnog patrijarha, Maika Monroe je iznenađenje večeri, cura se trudi da oživi manje-više jednostavan lik i u tome uspeva. Njena uloga Candance, Deanove devojke malo podseća na Jennifer Lawrence u Winter's Bone, ima taj lagano prostački, provincijalni šarm. Kim Dickens kao Henrijeva žena i Heather Graham kao Henrijeva, ali i Deanova ljubavnica (lokalna drolja, reklo bi se) imaju preslabo razvijene likove da bi se iskazale kao glumice, iako imaju ponešto referenci od ranije. Najveći problem sa filmom je u scenariju, koji je dosta neujednačen i rasplinut na mnogo strana, neke teme su načete, ali samo načete, kao da autori nisu znali šta bi s njima. Odgovor je jasan, Hallie Elizabeth Newton je debitantkinja, i treba joj još malo iskustva, a film bi bio bolji sa malo više hollywoodske discipline u pisanju scenarija.

Filmovi Ramina Bahranija nisu jednostavni i jednosmerni, nema konvergentnog kraja, ritam je malo sporiji, stil neorealistički. U pitanju su refleksivni, misaoni filmovi, koji od gledaoca zahtevaju uključivanje, misaoni proces i ispitivanje. At Any Price ne odudara od toga, jasno. Stvari se otpliću jednostavno i po šablonu. Iako je na momente rasplinut, na momente trapav i nezgrapan, At Any Price je sjajan film o američkoj moralnoj krizi koji prosto morate pogledati.