godina: 2012.
scenario: James Ponsoldt, Susan Burke
režija: James Ponsoldt
uloge: Mary Elizabeth Winstead, Aaron Paul, Nick Offerman,
Megan Mullally, Octavia Spencer
Ona je Kate Hannah (Winstead), učiteljica u prvom razredu i
alkoholičarka. Njen muž Charlie (Paul) je takođe zaposlen (makar delimično) i
alkoholičar. Njih dvoje žive u slatkoj, ali neurednoj kući u predgrađu Los
Angelesa, a slobodno vreme provode u zabavi i pijančenju. Dok Charlie ne oseća
grozne psihofizičke posledice alkoholizma, Kate je na izmaku snaga. Njen običaj
je da pijana odluta, uradi neku glupost i zaspi pod vedrim nebom.
Kao iskusni alkoholičar (na jednom mestu u filmu kaže da svi
koje poznaje piju, i to puno), ona bi trebala da zna kada i kako da tretira
mamurluk. Jednom, pak, pokuša da ga razbije na silu i to se gadno završi: Kate
povrati po podu, smisli laž da je trudna i to joj prođe kod direktorke
(Mullally), ali ne i kod njenog zamenika, lečenog alkoholičara po imenu Dave
(Offerman), pomalo sablasnog sredovečnog samca koji je dovede na sastanak
anonimnih alkoholičara i nađe joj sponzora, sredovečnu mudru Jenny (Spencer),
koja poznaje alkoholni put i sve njegove stanice... Kate se odluči za čuveni
(stereotipni) program u 12 koraka.
Ono što ona ne zna na početku su sve zamke treznog života,
naročito kada joj je neposredno okruženje alkoholičarsko, a muž partner u
alko-zabavi... Jedan od koraka u rehabilitaciji je i potpuna iskrenost, ona
začkoljica za koju niko nije spreman, najmanje sama Kate...
Ovaj razmerno kratki film je zapravo o tome, o svim zamkama
treznog života nakon dobrog dela života provedenog u alkoholnim isparenjima.
Kate ima volje, ali je pitanje da li ima snage i moći da se trezna suoči sa
problemima, budući da je bila nešto kao funkcionalni alkoholičar. Charlie je za
takvu promenu potpuno nespreman i stoga nesposoban da joj pruži podrsku.
Podršku joj ne može pružiti ni majka, koja nije ni svesna svog problema sa
alkoholom, a pitanje je koliko može Dave, sklon seksualnom uznemiravanju ili
Jenny, sa svim svojim problemima.
Film je sjajno režiran i odaje utisak pravog malog
nezavisnog dragulja. Ovde chaos cinema (kamera u ruci koja se stalno pokreće)
nije puki estetski trik, nego pravi odabir u iskazivanju bliskosti sa likovima
i filmu daje prepoznatljivu indie niskobudžetnu estetiku. Scene bicikliranja su
snimljene u stvarnim uslovima prometa u Los Angelesu, što je priličan podvig
„gerilskog“ snimanja.
Izbor glumaca je takođe perfektan, u pitanju su uglavnom
televizijski glumci koji se polako probijaju u Hollywoodu. Mary Elizabeth
Winstead je živahna, poletna i veoma spretna u dočaravanju mučnog i dosadnog
trezvenjalkog života, kao i pijanstva. Njeno pijanstvo je veselo i živahno, kakva
je i njen lik po prirodi, optimistično i blesavo, tako da podseća na pijanstvo
srednjoškolke ili studentkinje. Charlijevo konstantno pijanstvo isto ima
pozitivnu vibru, što je vešt scenaristički i rediteljski trik kojim se izbegava
stereotip teturavog, patetičnog ili agresivnog pijanca. Oboje nosilaca glavnih
uloga povremeno odu predaleko sa glumom, ali ne na način da bi zasmetali za
gledanje filma. Iza njih stoji plejada jako sigurnih glumaca u sporednim
ulogama. Megan Mullally, poznata kao Karen Walker u seriji Will & Grace,
donosi sveže i uverljivo ostvarenje kao frustrirana direktorka škole koja nema
svoje dece, Offerman je kao Dave sjajno izbalansiran između smotanog i
potencijalno opasnog čudaka. Octavia Spencer prosto briljira kao Jenny, i svom liku
koji nije napisan do kraja udiše dodatnu životnost, mudrost i pogled unazad i
unapred bez patetike, a sa zdravim optimizmom.
Smashed nije film bez mane. Sa svojim formatom od oko 75
minuta snimljenog materijala jedva se kvalifikuje za celovečernji (feature)
film. Drugi problem je jedan solidan scenaristički propust: psihičke
manifestacije trežnjenja kod Kate se ne vide, time su i psihološke posledice
umanjene, pa izgleda kao da je Kate isključila pijani mod i uključila trezni,
što nije uverljivo.
Smashed je i pored toga zreo film u prikazivanju pijanstva i
trežnjenja. James Ponsoldt je nadolazeća zvezda nezavisne scene, a ljudski
odnosi natopljeni alkoholom su mu jedna od osnovnih tema. Posle prvog filma Off
The Black (2006), produkcijski zahtevnije komične drame o ostarelom
alkoholičaru i njegovom nošenju sa sramotom (igraju Nick Nolte, Trevor Morgan i
Timothy Hutton), koji je prošao ispod radara publike i kritike, Ponsoldt je
snimio produkcijski manje zahtevni Smashed, nagrađen specijalnom nagradom žirija
na Sundancu i vratio se na stazu dobre karijere. Njegov sledeći film The
Spectacular Now (2013) je festivalski hit ove sezone. Još ćemo mi slušati o
njemu.
No comments:
Post a Comment