This Is The End

2013.

scenario i režija: Evan Goldberg, Seth Rogen 

(po kratkom filmu Jasona Stona)

uloge: James Franco, Seth Rogen, Jonah Hill, Jay Baruchel, Danny McBride, Craig Robinson, Michael Cera, Emma Watson, Rihanna

Trash, camp, autoironija, postmoderna... Možda bi ove etikete i značile nešto da je This Is The End hrabriji, bolji i zabavniji film. Sva četiri pojma stoje donekle, ali su toliko dozirani i formulični da This Is The End ostaje u grupi sa filmovima koji nisu loše zamišljeni, ali koje je ubila hollywoodska formuličnost.

Ovako je samo sprdačina i to ne neverovatno originalna, sa pozajmljenim motivima i nešto citata i referenci na hollywoodske kultove. Prvo, glumci igraju karikaturalne, celebrity verzije sebe samih, što je parodirani koncept iz filma My Dinner With Andre (Louis Malle, 1981), jednog od najoriginalnijih, najuspelijih i najbistrijih filmova sa samog kraja Novog Hollywooda. Taj koncept je teško ponoviti i još teže parodirati (svaka čast ekipi iz serije Community), tako da This Is The End startuje sa penalima. Drugo, atmosfera pakla na zemlji i apokalipse je toliko puta viđena, sa sve CGI-jem i mehaničkim efektima i evocira uspomene na brojne slabo napisane i slabo izvedene filmove. Tome ne pomažu ni reference iz Biblije za decu. Treće, reference na hollywoodske kultne filmove (Exorcist) nisu ništa novo, rekao bih ni zanimljivo. I četvrto, igra sa ljudskim karakterima u doba katastrofe je dobar koncept jako težak za realizaciju. Jedna od mogućnosti je low key humor koji podvlači osobine likova, kao u It's a Disaster (2012). Druga mogućnost je preterana, razularena i urnebesna komedija na granici uvredljivog i bizarnog, kao kod recimo Monty Python filmova.

I jedna i druga opcija zahtevaju veoma jak scenario, a autori ovog filma kao da nemaju dovoljno pameti i takta za prvu varijantu, a nemaju ni dovoljno hrabrosti da se prepuste. This is The End se odvija kao formulična hollywoodska stoner komedija na drugu temu. Mislim, koliko još Hangovera i Dude, Where's Your Car možemo da podnesemo?

Očito nismo još došli do kraja, pošto je čak i američka relevantna kritika aplaudirala od zadovoljstva kada je u pitanju ovaj film. Istini za volju, film izmami nekoliko glasnih napada smeha, ali to radi povlačeći jednu te istu žicu, tako da se smeh čini jeftinim. Opet, film i je i nije zabavan i isplati ga se gledati. Jednom.

Payoff su donekle zanimljive celebrity ličnosti glumaca, Michael Cera je izdrogirana budaletina opsednuta seksom, Danny McBride je ljigava debela beskrupulozna svinja, James Franco je artsy tip koji polako ulazi u prvu ligu slavnih, Jonah Hill je licemer koji glumi finoću, a Emma Watson dolazi kao posebno tough chick survivalističko iznenađenje. Problematični su Seth Rogen koji nema dovoljno ironičan odnos prema svojoj on-screen personi i Jay Baruchel kao slučajni heroj. Craig Robinson ima nezahvalan zadatak da odigra sve u svemu pristojnog momka. Payoff su i efekti, iako ne preterano maštoviti, urađeni su konkretno, solidno i znalački. U redu su i povremene sprdnje sa privatnim životima glumaca, kao kada Emma Watson i Craig Robinson pitaju Jaya Baruchela da li je on neki hipster koji ne voli stvari koje svi „normalni“ vole kao što su Los Angeles, Hollywood ili Forrest Gump, ili kada ekipa daje savet Joni Hillu da nakon nominacije za Oscara mora pažljivije birati uloge. E, da, i „ispovedaonica“ je u redu detalj, ipak možemo zamisliti da kuća Jamesa Franca liči na kuću Velikog Brata.

Sve u svemu, ovo je tipičan popcorn film koji ne ostaje dugo u sećanju. Što je šteta, jer koncept nije loš, samo je zbrljan formuličnim rešenjima. Ovako, nedovoljno diskretan da bi bio aluzija i nedovoljno hrabar da se makar u jednom aspektu opusti i ide do kraja, pa bila to sprdnja, horor ili nešto drugo, This Is The End ostaje osrednji, gledljiv film. A možda bi bilo bolje čak i kad bi film bio lošiji...