godina: 2012.
scenario: Antoine Jaccaude, Gilles Taurand, Ursula Meier
režija: Ursula Meier
uloge: Kacey Mottet Klein, Lea Seydoux, Martin Compston,
Gillian Anderson
Skijanje u Švici... Kako to zvuči? Divno, zar ne? Čisti
hoteli, uredan javni prevoz, lepa skijališta, sigurnost, elitno okruženje,
moderne žičare, diskrecija... Ovo je film smešten na ski centar, ali malo toga
od asocijacija na skijanje će ovde doći na videlo. Jer celu tu snobovsko-elitnu
skijašku bajku mora neko da servisira. Ovo je film o onim nevidljivim ljudima
zbog kojih je sneg nasut, zbog kojih su sobe čiste, obroci topli, a piće
hladno... Sa druge strane, ovo je i lična, intimna priča, čak pre nego
socijalna.
Upoznajemo dečaka Simona (Mottet Klein), koji se muva po
skijalištima i bunari sve što može da izbunari, naočare, kape, rukavice,
sendviče, pa čak i skije. On je relativno vešt lopov, mali je i teško ga je
primetiti. Isprva se čini da ga samo kamera primećuje. Kradenu robu prodaje
radničkoj deci iz solitera na blatnjavoj livadi u podnožju solitera ili
turistima na putu prema planini prekrivenoj prekrasnim snežnim pokrivačem. Što
ne proda, pokloni sesti Louise (Seydoux), sa kojom živi u pomenutom soliteru.
Sestra radi kao sezonska radnica na sat, radeći različite manuelne povremene
poslove, ali retko vidimo da ona donosi novac kući. Ona je cura sa ne baš
najčvršćim moralnim standardima, mogli bi je nazvati sponzorušom u najmanju
ruku. U svakom slučaju je zavisni tip osobe, a pitanje je da li toliko očajno
želi da nađe momka samo da bi je izdržavao ili joj je jednostavno potrebna
druga osoba. U svakom slučaju, Simon je onaj koji donosi novac u kuću, a
pritisak polako narasta i on počinje da čini greške.
Prvo ga uhvati jedan od kuvara, Škot Mike (Compston), koji se
sažali na dečaka, jer Simon krade da bi kupio makarone i toalet-papir, a ne
neki luksuz poput igrica. Mike ima ideju da od Simona otkupljuje skije, koje će
posle prodati u Britaniji i sam zaraditi nešto novca van sezone. Drugi koji će
ga uhvatiti je zauzeti šef osoblja u hotelu koji neće imati toliko sluha za
malog lopova. A treća, možda najveća opasnost za Simona je odnos koji pokušava
da razvije sa uspešnom britanskom turistkinjom (Anderson), u kojoj traži
surogat za majku...
Film sjajno funkcioniše u kontrastima. Originalni naslov se
može prevesti kao „Dečak odozgore“, a „gore“ i „dole“ su ovde i geografski i
socijalni pojmovi. Gore je planina, hotel, elita, zabava, a dole je ledina,
soliter, blato i sezonci. Drugi kontrast se vidi u karakterima Simona i Louise,
u njihovim pomalo zamenjenim ulogama. Simon je u njihovom odnosu odgovoran, a
Louise ćudljiva i slobodna, reklo bi se bezbrižna. Ipak nije baš tako, oni
zavise jedno od drugog gotovo patološki i zarobljeni su u love-hate odnosu.
Više o tome nakon prilično providnog velikog obrata.
Glumci su sjajno izabrani i sjajno obavljaju posao u
najboljem evropskom maniru. Mottet Klein ima budućnost u filmu, u stanju je da
skoro samostalno iznese ceo film. Lea Seydoux je nadolazeća zvezda evropskog i
svetskog filma, a već punokrvna lepotica koja ulogu Louise iznosi sa minimalno
(a opet idealno) integriteta i puno, puno tuge. Martin Compston je briljantan
kao epizodista, ali to nije ni čudno, on je jedan od Loachovih pulena za
njegove „škotske“ filmove. Zanimljivo za Compstona je da nije profesionalni
glumac, nego fudbaler, ali takav transfer nije retkost u Engleskoj. Gillian
Anderson je sada, za promenu, plavuša, nešto starija nego što je sećamo u
seriji The X Files, njena uloga je mala, ali odigrana sa pravom dozom emocije.
Ursula Meier ima velike šanse da postane jedna od
relevantnijih autorica u frankofonoj Evropi, već je upoređuju sa braćom
Dardenne. Sa prvim filmom, jednako tako socijalnom i ljudskom pričom o novom
autoputu zbog kojeg ljudi moraju da se rasele, Home (2008), dobila je Srebrnog
Medveda u Berlinu. Njen novi film je za dlaku izgubio nominaciju za Oscara, ali
svejedno je pobrao dobre kritike.
Sister je sjajan socijalni film koji inspiraciju vuče ne
samo od Daredennovih, nego i od Loacha, pa čak i Truffauta i italijanskog crnog
talasa, a svejedno ostaje moderan, a ne pomodan. Naracija je dovoljno jasna,
likovi razvijeni i svoji, vizuelni identitet prepoznatljiv i podređen priči.
Odličan i pametan film.
No comments:
Post a Comment