12.9.13

Disconnect


godina: 2012.
scenario: Andrew Stern
režija: Henry Alex Rubin
uloge: Jason Bateman, Hope Davis, Jonah Bobo, Frank Grillo, Michael Nyqvist, Alexander Skarsgard, Paula Patton, Andrea Risborough, Max Thieriot, Colin Ford

Postoji jedan lagano stereotipni, propovednički momenat pred kraj filma, gde se montira dramatična muzika i tri odvojene scene nasilja, što se dalja nastavlja u neku vrstu katarze. Ok, to smo viđali u većini hyperlink filmova, od Magnolije nadalje, ali to ne smanjuje uverljivost filma Disconnect. U pitanju je jedan od najuverljivijih, najaktuelnijih i najpronicljivijih filmova u poslednje vreme. Sjajno je napisan, režiran i odigran, likovi su višedimenzionalni, životni i uverljivi. Stalo nam je do njih, pratimo ih, razumemo njihovu patnju i ekstremne mere koje potežu u krizi. Učinite uslugu sebi i pogledajte film.
Imamo tri priče. Cindy (Patton) i Derek (Skarsgard) su naizgled savršen američki par, ali ispod površine se skrivaju problemi. Nedavno su izgubili sina, Cindy pati na ekstrovertan način, a Derek nije u stanju da komunicira s njom. Zato se Cindy uključuje u online grupe za pomoć i posebno komunicira sa udovcem koji joj se predstavlja kao Ben. Derek stvari rešava na manje konstruktivan način – internet kockanjem. Jednog dana shvate da su ostali bez sveg novca koje su imali na računu, da je izvučena druga hipoteka na njihovu kuću i da su, po svemu sudeći, žrtve krađe identiteta na internetu.
Druga priča prati lokalnu novinarku Ninu (Risborough) i njenu potragu za pričom o online prostituciji i pornografiji u koju su uključeni nestali tinejdžeri. Nina započinje online komunikaciju sa jednim od njih, Kylom (Thieriot), u nadi da će ga otvoriti, izvući od njega priču o metodama funkcionisanja online pornografskih chat soba, i u krajnjoj liniji spasiti od takvog života u čeljustima eksploatatora. Problem nastaje kada priča, iako sa potpunom zaštitom izvora, postane hit prilog na CNN-u, pa se u nju uključi i FBI.
Treća priča prati dva pajsera, Jasona (Ford) i Frya, koji uživaju u praktičnim šalama. Njihova najnovija žrtva je Ben (Bobo), školski alternativac i samotnjak, kome podvale lažni facebook profil cure koja navodno gaji interes za njega. Nakon javnog sramoćenja, Ben pokuša samoubistvo i završi u komi, a njegov otac, korporativni rob Rich (Bateman), pokušava da istraži slučaj do konca. Njemu ne pomaže to što je Jasonov otac bivši policajac i sadašnji privatni detektiv za kompjuterski kriminal (Grillo)...
Priče su blago povezane kroz dva lika. Rich je advokat Ninine TV stanice, Mike je detektiv koji istražuje prevaru čije su žrtve bili Derek i Cindy. Imajte u vidu da se celokupna radnja praktično događa na internetu, likovi komuniciraju preko laptopa, i-Pada, smartphona i sličnih zezalica, stariji koriste manje ili više standardni jezik, mlađi sve više internet žargon, a pravopis im je užasan. Oni se preko interneta svađaju, zaljubljuju, otkrivaju tajne, koriste jedni druge i čine krivična dela mnogo pre nego što se sa ljudima iza nadimaka ikada vide, na staromodni način, licem u lice.
Uostalom, koliko nas je naselo na „trolla“ na internetu, na fikcionu osobu koja samo traži pažnju/reakciju? Koliko nas poznaje nekoga koga su „navozali“, bilo iz razloga blesave šale, bilo za lovu? Jedan sportista je pred svim svetskim medijima održavao vezu sa devojkom koju nikad nije ni video, čak je i ožalio njenu smrt od raka, a kada se okrilo da je devojka potpuno izmišljena je izbio skandal solidnih razmera. To likove ovog filma čini životnim, a dramatiku manje neverovatnom. Ispada da smo mi, ljudi današnjice, tehnički obrazovani od detinjstva ili mladosti, naviknuti na „gadgete“ i druga pomagala, koji polako zaboravljamo analogne veštine, poput čitanja mape ili gledanja na analogni sat, što se tiče pomenute tehnike jako naivni i povodljivi. Na internetu nismo sigurni, neko prati svaki naš klik, svaku pretragu, svaki „like“neko veštiji od nas prati. Poznato je da na web-igricama, pirateriji i pornografiji može svašta da se pokupi, a opasnost tu ne prestaje. Opet, da li smo toliko ovisni od komfora stalne komunikacije, ma kako nemušta i svedena postajala?
Autorski dvojac je pokrenuo neka ozbiljna pitanja. Scenario je inteligentan, intrigantan i vešto napisan od strane malo poznatog Andrew Sterna. Režija je sjajna, vidljiva, sa gomilom inovativnih i pravih rešenja. Čujemo kucanje po tastaturi, vidimo tekst na ekranu, filmski snimak se meša sa amaterskim snimcima sa kamera i telefona. Osećamo internet kao neimenovani, sveprisutni entitet u filmu. Poruka je prenesena na najbolji mogući način. To nije ni čudno za reditelja Henrija Alexa Rubina, veštog dokumentaristu sa jednom nominacijom za Oscara (film Murderball o paraolimpijskom ragbi timu) iza sebe. Ono što obično ne ide u paketu sa dokumentaristima (iz očitih razloga) je rad sa glumcima. Ovde su glumci ne samo uverljivi, iz njih je izvučen maksimum.
Alex Skarsgard se komotno snalazi u ulozi naizgled hladnog ratnog veterana, koji ima PTSP i kome nedostaje adrenalina. Paula Patton nosi tugu očajne majke koja je izgubila sina i radost do ponovo probuđene komunikacije sa mužem. Jason Bateman izlazi iz okvira komedija i limunada u kojima obično igra. Grillo je odličan kao detektiv kome je više stalo do slučaja nego do sina. Colin Ford i Jonah Bobo su možda otkriće za buduće filmove, možda potrošna hollywoodska roba, ali svakako su sjajni kao klinci. Dinamiku između starije Andree Risborough i mladog Maxa Thieriota je uživanje gledati, njen šarm „stare koke“ i njegovo šepurenje mladog pauna, koji skriva potpuno normalnu nesigurnost od koje pate mladi momci.

Priče su možda predvidljive i očekivane, ali su ispričane na očaravajući način i nose emotivni naboj. Dok pratite Disconnect, potpuno ste predani filmu, toliko da ne mislite ni na šta drugo, a ostaje jako dugo u glavi. Veoma poučan i aktuelan film, otporan na starenje. Obavezna literatura, ako je moguće odmah.