28.10.16

Central Intelligence

2016.
režija: Rawson Marshall Thurber
scenario: Ike Barinholtz, David Stassen, Rawson Marshall Thurber
uloge: Kevin Hart, Dwayne “The Rock” Johnson, Amy Ryan, Danielle Nicolet, Aaron Paul, Ryan Hansen, Tim Griffin, Jason Bateman, Melissa McCarthy


U teoriji, ideja da se napravi “buddy-buddy” akciona komedija sa partnerima potpuno suprotnih izgleda i energija nije loša. Obojica prvopotpisanih glumaca imaju svoje prepoznatljive persone, Kevin Hart je izraziti komičar čiji je potpis da deluje histerično dok brblja 200 na sat sa svojim piskavim glasom. Nisam fan, ali nekima je to smešno. Sa druge strane, The Rock je klasičan akcijaš novog, PG13 doba, srećni ratnik u orgiji beskrvnog nasilja. Takođe nisam fan, ali takvi filmovi funkcionišu kao žvaka za mozak.

 Teorija za teoriju, a imamo i primere iz prakse kako to može izgledati dobro. Uzmimo za primer Twins (1988) u kojem je fizička i karakterna različitost likova takođe bila osnova svega. Taj film je imao radnju koja je odmah vetrila iz glave, ali je fokus bio na glumačkoj hemiji i energiji njegovih zvezda, Dannyja De Vita i Arnolda Schwarzeneggera. Iako Arnie tada nije bio baš pravi glumac ili verzirani komičar (to mu je došlo sa iskustvom), De Vito ga je povukao sa sobom, a mi smo dobili priliku da uživamo u prilično dobroj komediji.
Central Intelligence ni u jednom trenutku ne dostiže taj nivo, delom zbog toga što Hart i The Rock zaista nisu glumci tog kalibra, delom zbog odsustva ritma u kojem se smenjuju potpuno prazan hod i potpuno “busy” akcija bez ičega u sredini, delom zbog PG13 rejtinga, što znači da nema psovanja, a akciono nasilje je prilično beskrvno, a delom i zbog ne baš sjajnog scenarija koji kao da služi da popuni prazninu od gega do gega koji su, usput, “povuci-potegni”, što će reći bez ičeg zanimljivog i provokativnog u dijalogu.
Pre 20 godina, Calvin (Hart) je bio “kralj srednje škole”, proglašen za onog koji će najverovatnije uspeti u životu, dobar đak i sportista, popularan u društvu. U sadašnjem vremenu on je kukavni računovođa ne baš visoko pozicioniran u firmi, doduše oženjen svojom školskom devojkom (Nicolet), ali i u braku nešto škripi kao i uvek kad se pomene magična reč “terapija”. Sa druge strane, Robbie Weirdicht je bio debeli klinac, magnet za siledžije i druga poniženja kojeg je jedino Calvin tretirao kao ljudsko biće. Robbie je u međuvremenu postao Bob Stone (The Rock), kao od brda odvaljeni snagator dobrog srca.
 Kako se bliži godišnjica mature, gorostas šalje “friend request” računovođi, a ovaj ga u očaju prihvata i njih dvojica se nalaze neki dan pred maturu. Pitanje je zašto bi se mišićavi magnet za ženske družio sa sitnim tunjavkom, ali ovaj ga idealizira kao da su još uvek u srednjoj školi. To se ne menja čak ni kad su se uloge očito zamenile, pa je Calvin meta za siledžije, a Bob ga fizički brani. Međutim, Bob nije tu samo za reminiscencije, on je odbegli agent CIA koji je ili ubio svog partnera i počinio izdaju ili mu kriminalac kodnog imena “Crni Jazavac” smešta i njemu su preko potrebna znanja nekadašnjeg školskog druga da kroz trag novca uđe u trag Jazavcu i skine ljagu sa svog imena dok ga doskorašnja šefica (Ryan) juri zajedno sa timom agenata.
Osim gegova, tučnjave, jurnjave i kaskaderskih akrobacija (ne baš impozantnih), ponekad raspoloženih epizodista uz dvoje poznatih komičara u cameo ulogama te nekoliko wtf pseudo-komičnih scena, nema tu mnogo toga za posebnu analizu. Od tankog scenarija i pre svega blentave priče, reditelj Rawson Marshall Thurber izvlači šta može uglavnom koristeći štos da nam pomera fokus pažnje s kraja na kraj kadra, što daje na zanimljivosti.
Druga stvar o kojoj se da raspravljati su persone Harta i The Rocka koje su za potrebe filma malo izmenjene. Hart je utišan za stepen-dva, na početku čak i više (dok se u njegovom životu ne pojavi stari drug, pa je uglavnom neraspoložen i lagano ciničan), da bi se kasnije vratilo uglavnom na brbljivo-piskavi trag svojih karakterističnih likova. Zanimljivo je, međutim, da on ovde nije ni centar zapleta, a ni centar komedije. To je The Rock, i on se u toj ulozi zapravo i ne snalazi baš najbolje jer je primoran da igra ne baš zanimljiv tipski lik velikog, nežnog plišanog medveda, a to nije baš zahvalna uloga. Dajte čoveku da razbija nešto, efektniji je u tom fazonu.
 Međutim, kad se podvuče crta, Central Intelligence nije loš film. Zapravo nije toliko loš koliko sam očekivao. Meni samo nije smešan, prosto mi ne leži takav humor. Dobro je što nije mnogo napadan i iritantan. Ali, opet, reći da je dobar bi bilo preterivanje. Prolazna ocena i to je to.