6.10.16

Forsaken

2015.
režija: Jon Cassar
scenario: Brad Mirman
uloge: Kiefer Sutherland, Donald Sutherland, Brad Cox, Michael Wincott, Demi Moore, Aaron Poole, Greg Ellis, Dylan Smith


Nekako sam mislio da sam oca i sina Sutherlanda već gledao zajedno na filmu i da je to bilo nekih kasnih 90-ih ili ranih 2000-ih u nekakvoj krimi-komediji o porodičnom biznisu plaćenih ubica. Bio sam u krivu, pošandrcao sam ili sanjao (ako sam sanjao, eto ideje, nema na čemu, Hollywoode), njih dvojica su do sada igrali skupa samo u Max Dougan Returns Herberta Rossa ranih 80-ih kada je Kiefer još bio tinejdžer. Ne znam zašto nisu više snimali zajedno, klan Sheen-Estevez to redovno čini i sva je prilika da se ludo zabavljaju, ali sada imamo priliku da Sutherlande vidimo kao oca i sina i to u westernu, ni manje ni više.
Sin John Henry Clayton se vraća u rodni gradić iz kojeg je otišao u rat (ne saznajemo je li nosio plavu ili sivu uniformu) nekih deset godina pošto se rat završio. Reputacija revolveraša ga je pretekla, ljudi su prema njemu podozrivi, a otac, lokalni pop William Clayton mu zamera što se nije našao majci kada je umirala. Clayton mlađi je rešio da se popravi i živi pošteno, bez nasilja. U gradiću je i njegova nekadašnja devojka Mary-Alice (deglamurizirana Demi Moore), sada udata za dobrog, ali ljubomornog farmera (Ellis), ali John Henry će joj pre sačuvati poštenje i ugled nego što će se predati svojoj požudi ili ispravljati tu grešku iz prošlosti.
U gradu se u međuvremenu dešava sranje, očekuje se prolazak železnice, pa je lokalni magnat (Cox) unajmio bandite da spusti cenu zemljišta ili otera farmere od kojih bi on kupio zemlju. Vođa bande, Gentleman Dave je dovoljno pametan i profesionalan da većinu toga reši ubeđivanjem, ali njegovi momci baš i nisu tako bistri. U tome se najviše ističe siledžija Frank (Poole) koji voli i da pripuca i da ponižava ljude. Banditi se, naravno, boje da se John Henry umeša i zapravo nije pitanje da li će se umešati nego kada. Odgovor je kada kap prelije čašu.
Osim oca i sina Sutherlanda, oku ugodnih western pejzaža u kojima Kanada igra Sjedinjene Države i klasične western intonacije s očitim pozitivcima i negativcima, zapravo je malo razloga da se pogleda ovako nešto. Dobro, možda radoznalost šta se dešava sa Demi Moore, ako je već nismo zaboravili. Naravno, Kiefer je vrlo solidan kao bivši revolveraš koji želi pošten život, Donald još bolji kao njegov otac i nit njihovog međusobnog sukoba niskog intenziteta je donekle zanimljiva, ali iziskuje produbljivanje. Takođe, Demi Moore je vrlo dobra kao skromna, poštena žena koja pokušava da od starog ljubavnika napravi novog prijatelja.
Ostalo ne valja. Režija je inertna, scenario vrlo slabo ispoliran i bez ikakvog osećaja za okoliš i detalj, a dijalog podeljen na samodopadne pseudo-pametne monologe i kratkotrajno efektne, ali ne baš citatne “one-linere”. Najveći problem je, međutim, struktura sa predugom ekspozicijom i jednim jedinim obračunom (i to u lokalnoj kafani, od svih baš na najstereotipnijem) pred sam kraj filma. Produžena ekspozicija i tinjajući zaplet imaju smisla sa razrađenim likovima čija je motivacija besprekorno logična. Ovde to uglavnom nije slučaj, John Henry je serijski tip, Frank sa svojim stavom ne može postojati van filma i još se čini da je takvom tipu mesto u potpuno drugom filmu jer više podseća na školskog siledžiju nego na bandita kojeg se ljudi plaše, a magnat kao “mastermind” projekta nije napisan efektno, iako ima sasvim dovoljno prostora na ekranu. Zapravo, Dave je jedini izuzetak. Greška u strukturi je tolika da je čak i ljubavna priča očita distrakcija tek labavo povezana sa ostatkom filma.

 Moj najveći problem je što je ovo western samo po dekoru i generalnom stavu, ako nečeg takvog uopšte ima. Istu priču možemo zamisliti kao (sub)urbani triler u kojem se baja iz kraja vraća iz Iraka i sukobljava sa dilerima ili prevarantima koji teraju ljude iz svojih kuća, ili još bolje kao “backwoods noir” kojem “slowburn” pristup ionako paše, a jezik bi bio nekako “folksy”, blizu westernu i sve bi moglo proći kao metafora surovog sveta, klasne podele i porekla kapitala. Ali očito da autori o tome nisu previše razmišljali ili naprosto nemaju autorskih kapaciteta: Jon Cassar je producent i reditelj na televiziji, najpoznatiji po seriji 24, a Brad Mirman štancer osrednjih scenarija kojem se najbolji radovi tiču serijskih ubica.