18.10.16

Confirmation

2016.
režija: Rick Famuyiwa
scenario: Susannah Grant
uloge: Kerry Washington, Wendell Pierce, Greg Kinnear, Jeffrey Wright, Bill Irwin, Grace Gummer, Treat Williams, Alison Wright


Problem sa televizijskim filmovima je suština medija za koji su napravljeni. Najjednostavnije rečeno, televiziju ne gledamo na isti način na koji gledamo filmove u bioskopu. Televizija je neka vrsta usputne distrakcije ili makar kao aktivnost mora podrazumevati i trpeti distrakciju okoline, najčešće nismo sami u mraku. Zbog toga je režija televizijskih filmova konzervativna i neupadljiva, a intervencije su retke, cilj nije pokazati umeće, čak ni ispričati priču koliko preneti informaciju. To se posebno odnosi na filmove sa etiketom “po istinitom događaju”.
Confirmation je takav film, televizijski i po istinitom događaju, čak veoma visoko profiliranom u Americi do te mere da se smatra istorijskim. Radi se o imenovanju Clarencea Thomasa (Pierce) za sudiju vrhovnog suda, kontroverzi i komitetskom saslušanju koje je usledilo. Godina je 1991. i Thomas je na tu poziciju imenovan po rasnom ključu, kao crnac koji nasleđuje crnca, i to prvog crnog sudiju vrhovnog suda u američkoj istoriji. Međutim, Thomas nije nikakav borac za ljudska prava nego težak konzervativac i poslušni pion tadašnjih političkih moćnika. Kontroverze, pak, nisu usledile zbog njegovih političkih opredeljenja nego zbog jedne druge pojave o kojoj se do tada manje pričalo, a koja će postati dominantna tema u javnom diskursu od 90-ih nadalje. Reč je o seksualnom uznemiravanju.
Njega je, naime, optužila nekadašnja saradnica, kasnije profesorka prava na univerzitetu, Anita Hill (Washington) da ju je seksualno uznemiravao neprimerenim komentarima i prepričavanjem pornografskog sadržaja. Izbila je afera koja je oštro podelila američku političku scenu, ali i celokupnu javnost. Nakon saslušanja i brojnih političkih igara, dogovora i preraspoređivanja, Thomas je na kraju potvrđen, ali je zauvek ostala senka sumnje, a seksualno uznemiravanje je od tabua postala legitimna tema.
Sa jedne strane imamo pravničku dramu po mehanici ne mnogo različitu od sudske, razlika je jedino u tome što komiteti samo saslušavaju, a ne presuđuju, prosto i jasno urađenu kao što je to običaj na televiziji. Drugi nivo toga su pravnička i politička nadmudrivanja daleko od očiju javnosti gde ćemo čuti i poznata imena, recimo još uvek aktuelnog potpredsednika Bidena (Kinnear) i sive eminencije Senata Teda Kennedyja (Williams). Treći nivo priče je praćenje tog slučaja, odnosno skandala kroz medije i tu zapravo imamo nešto zaista interesantno: vrlo vešto uklopljene arhivske televizijske snimke. Javnost je bila i ostala podeljena, slučaj je dospeo do toga da ga se parodira u humorističkom programu, a neki detalji su postali pop-kulturne reference. Odluka da se ne ide na flashback scene u kojima se otkriva šta se stvarno dogodilo je ispravna jer to zapravo i nije dugoročno bitno.
Sama tema filma nas tera da zavrtimo neki svoj film u glavi i prisetimo se drugih političkih skandala na sličnu temu koji su ponekad i koštali karijere aktere koji su u njima učestvovali. Uzevši u obzir Trumpovu rasističku i seksističku kampanju i optužbe za seksualno uznemiravanje na njegov račun, tajming nije mogao biti bolji. Film nam takođe otkriva detalje o onom vremenu koje smo možda zaboravili ili smetnuli s uma. Ne samo da tada nije bilo efikasnog zakona o seksualnom uznemiravanju, nego je deviza “ćuti i trpi” bila primenjivana u velikoj većini situacija. Ženski glas se nije čuo ni u politici koja je još više bila muški klub: u senatu su sedele samo dve žene od ukupno sto mesta.
Confirmation je zanimljiv film isključivo zbog svoje teme. Izvedba je onoliko dobra koliko može biti uz sva ograničenja i jasno je da je puno talenta tu, kako iza kamere, tako i ispred. Rick Famuyiwa nam je nedavno servirao svoj haotični film Dope, ali ga ovde vidimo u konzervativnom, televizijskom izdanju kako zanatski spretno spaja igrano sa arhivskim i prilično sigurno vodi glumce. Scenario potpisuje Susannah Grant koja već ima iskustva sa filmovima po istinitim događajima (Erin Brokovich). Glumačku postavu vidimo u sjajnom izdanju, i epizodiste i protagoniste koji svojim likovima prilaze delikatno i sa pažnjom, ima tu i imitacije (Greg Kinnear rastura kao Joe Biden), ali i prave, posvećene glume sa razumevanjem.

Confirmation je dobar film za jedan televizijski uradak, ali je ograničenje formata ipak previše da bi bio dobar film tačka.